Nova Evropa

добро ехваћену интересу целине, дакле првоме реду сељаштва, да се што пре у читавој нашој привреди успостави нормално стање, те да што пре коначно и темељито санирамо наше економске прилике. Наше се финансије воде још увек са. дефицитом, и догод се систем директних пореза не постави на, једну реалну базу, не може бити говора о равнотежи државног буџета. Држимо стога, да, би било кудикамо боље, да је успело већ сада извести потпуну рефсрму директних пореза. Али будући да нема изгледа, да ће закон о томе бити примљен за, пар месеца, и како ће да прође још пар далњих месеца док се покажу резултати такове реформе, чини нам се тачно што се, ману виду једног приреза, покушало директне порезе бар донекле довести у склад са реалним стањем у земљи.

Вишак прихода од приреза на директне порезе рачуна се на. нешто преко 500 милијона, динара. Додуше, то није много, али 500 милијона више у државном прорачуну ипак нешто значе.

Опозиција против овог приреза била, је опћенита. Неки су чак тако далеко ишли, да су претили да. ће да, напусте парламенат ако се тај прирез уведе. То је најбољи доказ на којем се нивоу налази наш парламентаризам. Други су замерали овом прирезу, да он неправде које се налазе у садањем порезном систему још потенцира. Но уверени емо, да би те исте групе, да је нешто дошао на претрес закон о изједначењу директних пореза, и онда биле у опозицији. Ca неке стране истицао се ин неизбеживи с0цијални моменат, па се тражило да се изузму сељаци који имају земље до два хектара. Ту се заборавило на, карактер земљарине, која. је један порез који терети земљиште према његовој каквоћи, без обзира, на економску ситуацију његова власника: што је боље земљиште утолико већи и порез. Тек код пореза на личну доходарину, или код пореза на иметак, обзири социјалне политике играју неку улогу. Ми смо већ и досада такозвану COдијалну политику често злоутребљавали. Тако се је лане хтело забранама, или онемогућењем извоза да делује на пад цена, па шта је био резултат: да је услед пада наше валуте, који је тиме проузрокован, наступило опбе повишавање свих цена.

Џрема свему томе, закључак Скупштине, да се порез на земљиште по: виси за 5 пута, морамо сматрати као корак напред ка сапацији паше привреде. Додуше, тај порез још и сада износи тек једну четвртину од онога што би морао да износи, али почетак је ипак учињен, и лед пробијен.

TI

Коликогод се мора да одобри прирез на директне порезе, специјално на земљарину, као један корак унапред ка нормализирању наших привредних и финансијалних прилика, толико се мора осудити уредба о кулуку, као нешто реакцијонарно и несавремено. Добар део борбе 19. века испуњен је тиме, да се укину разни остаци феудалних времена, кад је сељак био присиљен да својом радном снагом ради за властелина ин за државу. Модерна др-

-жава, међутим, иде затим, да све терете који падају на леђа народа. пре-

твори у новац. Јер тек онда кад је осигуран систем наплате у новцу, може да се проведе и други важни принцип порезивања: да свак доприноси

према својим економским силама и приликама. Принцип прогресивности

пореза, данас је основа модерног поревног система. Једино је још остала.

104