Nova Evropa

је износио пре Рата. Благодарећи том систему опорезивања, наш је земљорадник плаћао све мање пореза. Номинално је плаћао исто док је фактично плаћао све мање. Док је раније сељак, да би платио свој порез, био присиљен да прода рецимо један метар шшпенице, данас може понекад и кошарипом јаја да. плати исти порез. Осим тога, и то је главно, општа, економска. ситуадија, сељака. увелико се променула, и он данас стоји далеко боље него пре Рата. Ако ништа, друго а оно свон, у веђини случајева, решио бар свога, дуга. Према томе би он био у стању несамо да, и фактично плати онолико пореза колико је плаћао пре Рата, него би, ако то државне потребе захтевају, могао да плати и нешто више. Сам принцип праведне раздеобе пореза императивно је тражио, да се овај несразмер између опорезивања, земљорадника и других сталежа што пре и што темељитије укине, односно поправи. — Али то се код нас не даје тако лако провести. Сељаштво сачињава у нас 80% бирача, можда још и више, а о томе свака странка води, и мора да, води, рачуна. Утолико пре, што су остале странке у сваком часу спремне, да у свом лицитирању у демагогији према сељачким масама иду све на више. Нико досад није имао храбрости да, напоредо са порастом прихода. од земљишта, ма тек и у извесном сразмеру повиси порез на, земљишни приход. Те нако је држава стењала под дефицитом, који је ишао на милијарде, и који је тискањем све нових новчаница, углавном и довео динар на данашњи ниво, нико није озбиљно ни помислио да један део терета. свали на, оне слојеве који су у стању да, те терете сносе. Док је дакле приход од земљишта, порастао за, 20 и 80 пута, порези на земљиште остали су исти. Једино је у пречанским крајевима, у виду валутне реформе 4 круне једнако један динар, повишена земљарина, за, 4 пута, при чему је постигнуто неко изједначење са, порезом у Орбији. Ови позвани фактори били су додуше уверени, да је крајња државна, потреба, да, се порез на земљарину доведе у склад са, данашњим стањем, али нико није имао смелости да, на, себе и на своју странку узме одиши за завођење ове порезе.

Данашњем Министру Финансија, Дру. Стојадиновићу, морамо уписали у заслугу, да је у државне финансије увео реда у знатној мери. Ми можемо иначе и неодобравати његову валутарну политику, — управо његову дефладијону политику —, али смо увек доста, објективни да му при знамо оно што неоспорно заслужује. Уверен, да сељак данас има прихода номинално за, 20 до 30 пута више него пре Рата, настоји он да и порез доведе у равнотежу са. данашњим стањем. Имајући у виду опозицију у властитој странци, а поготово у опозицији, није он тражио повишење пореза, за, 20 пута, повишење које би одговарало фактичном стању, већ се задовољио са половином тога износа. Коначно је и ту морао попустити притиску са свих страна, па остали на повишењу од самих 5 пута. Треба, кажу, у етапама изводити оваке реформе, кад се није одмах, напоредо са падом валуте, повишавао и порез. Дакако, да се порез аутоматизирао, тојест де. je напоредо са падом валуте и порастом цена, аутоматски растао и порез, сигурно је да наш државни дефицит не би износио милијарде, те данас но бисмо били ту где се фактично налазимо. Али, кад се већ једном стекло уверење, да се је у прошлости грешило, ми смо мишљења, да, треба што пре учињене погрешке исправити, те свом енергијом и брзином успоставити нормално стање. Ми смо први зато, да св имају сви дужни обзири према сељажу, јер је он онај који храни и брани ову земљу и овај народ. Али је У

103