Nova Evropa

krate neće dobiti ni blizu onaj deo što im je stavljen u izgled posle martovskih izbora. — Dokle demokrate stoje razbijeni, i bez unutarnje homogenosti koja bi nagoveštavala reorganizaciju stranke, posle svih tako zamašnih i osetnih poraza, dotle se radikalski džin ponosno diže, smeliji i jači nego što je ikada bio, »Samouprava« glorifikuje uspeh radikala kao »narodnu pobedu nad njegovim političkim i elonomskim eksploatatorima«, I zaista, ona ima razloga da bude zadovoljna, — našto nepriznafi ovu istorijsku istinu!

Kod nas postoje ružne navike potcenjivanja svoga protivnika, otuda i želja da se značaj poslednje pobede radikala umanji, U tome se ide toliko daleko, upravo do apsurdnosti, da se čak javno piše o »pometenosti« koja je nakon opštinskih izbora nastala kod radikala! Ništa manje no da očajava onaj koji pobedjuje! Isto tako zamerava se radikalima da vode antidržavnu politiku, time što su sebi postavili za cilj rušenje demokratske partije! Neosporno je da su radikali, · pored svojih drugih ciljeva, stavili sebi u dužnost i rušenje demokratske stranke, po svaku cenu i pod svima okolnostima. No u tome nema ničega ni strašnog ni nemoralnog: svaki opravdano teži da se izdigne na porazu svoda protivnika, Zašto to ne bi bilo dopušteno i radikalima.

No pitanje nije u tome: da li, i ukoliko je celishodna borba radikala protiv demokrata, i ukoliko ova harmonira sa interesima zemlje, već u tome: otkuda mogućnost radikalima da ruše demokratsku stranku, i u čemu je inače tajna demokratskog poraza? Da nije možda u njima samima? To je ono što nas naročito interesuje, s obzirom na sve predstojeće borbe, koje će se kretati još za izvesno vreme u spoljnjem znaku ogorčenog rivalstva ovih dveju partija, bratski spojenih gotovo za sve vreme posle jedinstva.

Rečeno je, da su poslednji opštinski izbori izvršeni primenom najgrublječ terorizma, Apstrahujući propagandu komunista, zabranjenu zakonom o zaštiti države {ipak slabo vodjenu u obliku nezavisne radničke partije), o nekom terorizmu ne može biti govora a da se time direktno ne pogadja načelo tajnog prava glasa, Onaj koji ima pravo glasa, i mogućnost tajnog glasanja, slobodan je u svome političkom opredeljivanju, Samo rob neće da se koristi ovakim svetim pravom, svestan i slobodan gradjanin uvek, Prema tome, tajna demokratskogš poraza ne može biti u tome, U čemu je dakle ona?

Pažljivom posmatraču pada odmah u oči bitna razlika u procesu stvaranja ovih dveju partija: radikalne i demokratske, Dok se prva stvarala jačanjem svoje sopstvene snage, i proširenjem uticaja iste na sve slojeve, tako da ukoliko ova snaša biva jača utoliko je jače i eliminiranje drugih stranaka kao političkog faktora, dotle demokratska snaša niče iz jednog odozgo nametnutog kompromisa više manjih stranaka, i održava se stalnim medjusobnim koncesijama u okviru raznorodnih grupa koje je sačinjavaju. Ono što daje snagu radikalima, pored nesravnjivo jače discipline i ипшагпје отбатигаcije, nije jedinstvo klasa na koje bi se oni oslanjali (i oni imaju u svojim redovima zastupljene sve grupe i staleže kao i demokrate),

226