Nova Evropa

kompromisi prema svima stranama, neorganski povezani i idejno nelogični,

Mnogi su pokušaji pravljeni kod nas koji su išli zatim, da se u duhovnoj kulturi stvori nešto samoniklo, sa korenima u narođu, Pokušavalo se naše narodno pitanje objasniti sa raznih strana, i raznih gledišta, tražilo se smisao narodnog života. Ovi su pokušaji završili s neuspehom. Ili nije bio dobar materijal, ili bi postupak, metodički rad, sišao sa puta egzaktnog istraživanja. Čovek nosi u sebi uvek svoga dvojnika, I najegzaktniji naučenjak nosi u sebi od prirode sklonost prema mistici, Zalaženja na stranputice nisu retka ni u narodima gde je znanost udarila čvršći koren; i tu, uz strogi metodičan rad, susrećemo često poneki posvema vulgaran ili nelogičan i neegzaktan zaključak. (Jedan od najegzaktnijih modernih nemačkih psihologa, naprimer, V unt, u svojim filozofskim nazorima približava se idealizmu, u svojem političkom kredu on je romantičar i kajzerista! Tli, najuplivniji ekonomski i socijalno-politički teoretičar carske Nemačke Gustav Šm oler, pozitivist i racijonalist, vidi u hohencolernovskoj agrarnofeudalnoj Pruskoj konstitucijonalnu državu! A Karl Marks, egzaktni i pozitivistički teoretičar, gleda u Madžarima i Poljacima napredan elemenat, u Česima i Rusima reakciju, protiv koje obećava u budućnosti borbu cele napredne zapadne Evrope; itd, itd,). To dolazi otuda, što teoretičari nisu uvek samo ljudi od nauke nego su i članovi društva, Kao takvi i oni su determinirani prema socijalnoj skupini kojoj pripadaju. Kod nas više i tešnje nego drugde.

Pritom, kod nas i naša socijalno-ekonomska struktura vodi k praksi

Janez Krek rekao je jednom u bečkom parlamentu, da su Slovenci narod proletera,S tim uverenjem on je dosledno nekoliko puta glasovao sa socijalnom demokratijom protiv ili uz apstinenciju glasova svojih jugoslovenskih i čeških kolega iz gradjanskih stranaka. Ako ne uzmemo smisao reči »proleter« u najužem smislu, onda se to odista može kazati i o celom našem narodu. Srbija je bez velikoga poseda, inteligencija dolazi u prvoj generaciji sa sela, i neopskrbljena je. Veliki posedi u Hrvatskoj, Vojvodini, i Bosni, nisu bili nikad male kulturne državice., Nemamo ni brojnih starijih moćnih trgovačkih porodica, koje bi nesamo davale talente književnosti 1 nauci nego i sačinjavale sigurno zaledje za njihovu egzistenciju. Usled toga siromaštva, tih malenih prilika, i nedostatka tradicije u bogatijim slojevima današnjega gradjanstva, čija je indifereninost prema svemu što nije rentabilno upravo fatalna, i čiji nazori o kulturi teraju svu omladinu, koja neće da u državnim {»narodnim«) službama gladuje, u špeditere ili knjigovodje; usled nemogućnosti, da literat do drla zatrpan poslom oko egzistencije dodje u dodir sa stvarnim prilikama u narodu a, nemoguć mu je samostalan rad, — naša se duhovna kultura nije razvijala, i ne razvija se, samostalno, iz nas, iz prilika i sposobnosti naših, 1 nauka i politika (kao nauka} i

534