Nova Evropa

укидањем неких мањих кредита, успело се, нако само за час, смањити оптицај за неких 100—200 милијона динара; али су ови динари, наравно, скупа с осталима, дошли поново у оптицај касније при финансирању разних државних издатака. Катастрофално значење, што га је за читаву нашу привреду имало то смањење кредита за 100 до 200 милијона динара, испољило се утолико пре, што је та редукција кредита дошла у перијоди кад смо се већ налазили у једној јакој кредитној кризи, па је ова криза још потенцирана, Читав проблем привредне политике врти се око тога: прво, да ли су код нас такове прилике да би оправдавале једну изразито

дефлацијону политику; а друго, да ли жртве које је тражила дефлацијона политика, и које она још увек тражи, одговарају евентуалним користима које се од ње могу очекивати, Ако количину нашег оптицаја редуцирамо на његову куповну снагу, онда видимо да на појединог нашег становника отпада тек око 25 златних динара, илизи једна петнаестина од онога колико отпада на сваког Француза или Холандеза. Чак и Чешкословачка, која је у сличном положају као ми, има оптицај 4 пута већи него што је наш. Оптицај од 6 милијарда динара, колики је наш, изгледа само онда превелик ако се не води рачуна о стварној вредности динара. та стварна вредност одговара 300 милијона предратних динара, што свакако није превише за народ од 12 милијона становника. Политика дефлације, или боље речено политика редуцирања кредита и оптицаја, могла би се проводити с успехом само ако би куповна снага динара знатно порасла, и то за најмање 100", . A ma ma kora ma y ro Bepyje? Наше су се цене прилагодиле најнижем курсу динара, и даља редукција цена није лако проведива, Наша је валута, од пролећа прошле године, порасла за 20% а да о какову опћем смањивању цена, ма за и 1%, нема ни говора. Животне намирнице, специјално У детаљу, остале су на истој висини на којој су биле кад је динар најниже нотирао. Читава политика дефлације, која иде за тим да смањењем оптицаја утиче на пораст динара, те да преко пораста динара утиче даље на пад цена, осуђена је дакле на бродолом. Водећи рачуна о реалном стању наше привреде, ми се не устручавамо тврдити, да је пад динара на једну двадесетину његове предратне вредности проузро“ кован више пасивношћу наше платежне биланце него ли инфлацијом. Пасивност трговинске биланце, а тиме и платежне, за пар милијарда динара, главни је узрок паду нашег динара. Ако дакле инфлација није скривила цео пад динара, онда ни дефлација није у могућности да сама утиче на пораст динара. Једино активност наше платежне биданце у стању је да спречи даљи пад динара. Пораст динара, теком задњих месеца, морамо приписати чињеници, да је пасивност платежне би-

19