Nova Evropa

ланце добрим делом уклоњена, и то прво услед тога што је наш извоз данас далеко већи него што је био теком прошлих година (без икакове заслуге дефлацијоне политике); а друго, што је притицај страног капитала теком прошле године био далеко већи него што је то био случај раније, и него што се код нас и мисли, односно од неких жели, -

Решење наше привредне кризе тражи императивно и пре свега стабилност наше валуте, Наша валута, иако у мањој мери, још увек осцилира, а то увелико смета развијању пословања, и у себи још увек носи нешто спекулативно. Сваки импорт и сваки експорт још и данас имају у себи елементе спекулације, јер нико тачно не зна какви ће бити девизни курсеви при коначној регулацији саме операције. Али за коначну стабилизацију динара први је предувет, да сви једном већ избију себи из главе сваку помисао на побољшање динара. Осцилације на више за саму привреду далеко су опасније него што су биле осцилације на ниже. Пад наше валуте већ је извршио свој утицај на нову поделу социјалне структуре, и ту се не да више много спасавати, Тек при потпуној стабилизацији динара, на курсу који одговара његовој куповној снази, могуће је стварати предувете за коначну санацију наше привредне кризе, па зато сваки покушај да се динар оснажи или поправи несамо што је осуђен на неуспех, него одржава данашњу кризу, са свим њеним последицама,

Држи се, рекосмо већ, да је данашња криза једно нужно зло, и једна наравна последица прелаза из политике инфлације у политику дефлације. Ако једно предузеће није успело у рукама једног предузетника, или ако је овај услед кредитне кризе и њених последица био присиљен да своје предузеће напусти, доћи ће други, који ће бити спретнији, или који ће имати више средстава да дотично подузеће успешно води. Ако ни он не успе, доћи ће трећи, четврти, пети, и, т. д. —- главно је подузеће, споредно је власник. То би била углавном аргументација заговаратеља политике дефлације, Ако дакле политика дефлације изискује и слом неколиких новчаних завода, неколиких индустријалних и трговачких предузећа, та жртва има се поднети ради опћег добра и користи на другој страни, Ова аргументација имала би можда неко оправдање, кад код нас не би долазио у обзир један специјалан моменат. Ево који. Кад се једно предузеће, које под својом управом и у досадањим приликама не успева, нма напустити или препустити другоме, намеће се одмах питање, ко је тај други који ће бити у стању да то предузеће боље води7 Ако само мало боље промотримо наше прилике, видећемо, да су у оваким случајевима нови власници ре-

20