Nova Evropa
se »vrali za domovinu«. Još onog momenta kad je počeo da pakuje kufere, na licu mu prosto čitate koliko razmišlja o efekta što će ga njegov povratak da proizvede kad on stigne u svoje rodmo mesto, Najpre se mada da će svi članovi porodice izaći pred njega na stanicu. Dok je kročio u ladju, već mu se u mašti proširio prizor dočeka na sve dalje i bliže poznanike, Putujući preko okeana, on počinje da misli kako bi i jedna banda pred stanicom bila nešto sasvim normalno i odgovarajuće njegovoj 'personi; a dok je došao do Pariza, u njegovoj glavi već zvone sva crkvema zvona, svi beogradski i zagrebački listovi donose uvodne članke o njegovom povratku, stižu deputacije, zastave. horoviš i horovodje, ı — beskraj.
Jer se on vratio iz Amerike, iz zemlje čuda i pokora, iz zemlje dolara i oblakodera, vijadukata i svih mogućih prođukata. Ne mari što je on, iako u toj zemlji, u većini slučajeva kroz godine # godine gledao stvarno na tu zemlju samo sa strane, neulazeći dublje u nju, neupuštajući se dublje u nju, Ništa za njega ne može da otvori oči pred tim faktom, jer je tu bila »naša američka štampa«, čuvena naša američka štampa, da mu pe'vucka uspavanke o njegovoj važnosti, o »nezahvalnosti otadžbine« prema njemu, o njegovu ogromnu značaju (kroz dolare), i njeđovim neizmernim silama, i njegovoj moći, i njegovoj kakvoći, i čemu ne sve, A njemu je to prirodno laskalo. On je pre možda tucao kamen po dvanaest sati dnevno, bos i dronjav, na nekom kraju troćoškastog poluostrva, — a sad mu je već nekoliko pata izašlo ime u »našoj američkoj štampi«, i urednici mu kažu kako je to demokratija — nije šala! — baš kao da je i on neki državni savetnik ili presvetli. A ako je kojim slučajem još bio i mali »liderčić« u kojoj koloniji, i naučio da imitira »p ublic speaking«, e onda su već počeli da beleže u vestima iz kolonija i kad je kinuo. 1 tako se u njemu polako stvorilo osećanje samosvesti, uverenje o svojoj važnosti, počeo je da otkriva sam za sebe koliko vredi i ko je d šta je sve on, Pa, razume se, kad se vrati, i kada tamo počnu da se čude njegovu apetitu i njeBovim zakeranjima, i njegovim kritikama i njegovim isprsavamjima, onda šta mu drugo ostaje do da se razočara, i da se lako opet povrati ovamo, i produži istu egzistenciju po starom,
Takav vam je uglavnom rezimć odnosa jednog iseljenika prema rodmom kraju, U slučaju da je ko medju njima kakvim čudom napravio nekoliko hiljada dolara, i to najviše ordinarno pljačkajući same svoje zemljake kao »salon-kiper«, »novinar«, »lider«, »bankar«, ili predsednik kakve uvozne i izvozne kompanije bez kapitala a sa obilatim alccijama, koja bankrotira čim se akcije rasprodadu, a u poslednje vreme još ponajčešće kao 'krijumčar pićem («ђиЏебег«); i ako je sa tim parama požurio
370