Nova Evropa
| . PESMA MOM BANAĆANINU.
(Jedna rodoljubiva pesma.)
Rajkoviću, majkoviću,
zderi te svoje okove, ne budi više Jenki} бофте 1 бофте su prošle,
zar se ne sećaš?
O, ta setićeš se kad budemo opet pili vina kod Pavlovića iz Bruklina.
Rajkoviću, majkoviću,
zar to nije ko drob u životu
subotom posle podne ,..
Mrtvi su zidovi u sobi,
ti klonulo ležiš na krevetu,
gramofon negde tupo dreči »djez«,
i Talijan prosjak lupa u mandolinu
»O sole mio4,
a na prozoru leži rasklopljen »New York Times«, i iz crnog se rama kezi demokrat Abraham Linkoln, il možda General Grant.
A. tebe tek nešto stegne u grlu
{ko i sve nas, ko i sve nas),
i ti budan sanjaš sve prljave palanke,
i rojeve muha,
i cincare i ćate,
i porezničke plate,
i ono ludo toplo sunce što greje svakog dana s kraja do na kraj Balkana,
Pa koliko se još misli tako kad su noći bez sama, i duša tiho tišti ko otvorena гапа,,..
Oh, ta setićemo se kad budemo pili vina
kod Pavlovića iz Bruklina!
Pročitao ja mom prijatelju pesmu, a on se raznežio i pozvao
me da odlupamo jedan »sans«, ako nadjemo trećeg, Nema šale-
— krv, A. kao što svii znate, krv nije voda,
Medjutim, ja ne želim da budem nepravedan, Ako su moje
reči ostavile utisak da je i ovde, i u ovoj palanci, ista ona stagnacija, ona učmalost, ono »lezi lebu da ti jedem«, kao po našim »staro-krajskim« palankama, onda ja hoću da to što pre opozovem, Jer time bih, pre svega, uvredio do srca svakog stanovnjka u ovoj našoj varošici, Mi nismo jednaki sa vama tamo, Božesačuvaj! Treba vi samo da vidite kad se neko od nas sprema da.
369