Nova Evropa

| . PESMA MOM BANAĆANINU.

(Jedna rodoljubiva pesma.)

Rajkoviću, majkoviću,

zderi te svoje okove, ne budi više Jenki} бофте 1 бофте su prošle,

zar se ne sećaš?

O, ta setićeš se kad budemo opet pili vina kod Pavlovića iz Bruklina.

Rajkoviću, majkoviću,

zar to nije ko drob u životu

subotom posle podne ,..

Mrtvi su zidovi u sobi,

ti klonulo ležiš na krevetu,

gramofon negde tupo dreči »djez«,

i Talijan prosjak lupa u mandolinu

»O sole mio4,

a na prozoru leži rasklopljen »New York Times«, i iz crnog se rama kezi demokrat Abraham Linkoln, il možda General Grant.

A. tebe tek nešto stegne u grlu

{ko i sve nas, ko i sve nas),

i ti budan sanjaš sve prljave palanke,

i rojeve muha,

i cincare i ćate,

i porezničke plate,

i ono ludo toplo sunce što greje svakog dana s kraja do na kraj Balkana,

Pa koliko se još misli tako kad su noći bez sama, i duša tiho tišti ko otvorena гапа,,..

Oh, ta setićemo se kad budemo pili vina

kod Pavlovića iz Bruklina!

Pročitao ja mom prijatelju pesmu, a on se raznežio i pozvao

me da odlupamo jedan »sans«, ako nadjemo trećeg, Nema šale-

— krv, A. kao što svii znate, krv nije voda,

Medjutim, ja ne želim da budem nepravedan, Ako su moje

reči ostavile utisak da je i ovde, i u ovoj palanci, ista ona stagnacija, ona učmalost, ono »lezi lebu da ti jedem«, kao po našim »staro-krajskim« palankama, onda ja hoću da to što pre opozovem, Jer time bih, pre svega, uvredio do srca svakog stanovnjka u ovoj našoj varošici, Mi nismo jednaki sa vama tamo, Božesačuvaj! Treba vi samo da vidite kad se neko od nas sprema da.

369