Nova Evropa

mu Je napredak i sreća naroda na srcu. Niko radosniji i srećniji od Dileta kad ma ko od kolonista učini neki napredak, — razume se, od kolonista koji pripadaju »narodu«, Duletovu narodu, ne »gospodi« Rodi se, naprimer, Peru Jokovu muško dete; Dule Jošić odmah donese nofticu o tome, i čestita srećnom: ocu i majci. Ili se žemi Joca Mutavački iz Trebišima, a Dule Jošić zove narod na svadbu i sipa epigrame na račun mladožemje, koji tako lako i ludo upušta »zlatnu slobodu« za »bračne okove«, A tek kad se daje kakva zabava, i to još ako je Dule aranžira, — da vam Je samo stali i čitati njeđove umetničke i estetičke kritike o gdraciji 8djice te i te, ili o slavujskom glasu gospodina tog i tog, koji je, tako nešto kao, naš novi Karuzo. Razume se, sve te sklonosti G. Duleta samo su za narod, dok nas studente Jugosloveme «7 Njujorka, kao buduće »gospodske pijavice«, Jošić nikad nije mogao ni da vidi, Naročito se pisac ovog izveštaja sa bolom u duši seća onog hladnog i dostojanstvenog pogleda kojim ga Jošić uvek skrutinira kad ga sretne u Dvadeset-i-trećoj Ulici, Koliko sam puta hteo da mu pridjem, pa da mu kažem: »Zašto bolan tako, G. Jošiću? Zar sam ја kriv što su birokratski gresi mojih roditelja tako zapečatili moju sudbinu, da sam morao ofići na dimnaziju, pa čak i na univerzitet? Oprostite, G. Jošiću, i moj je deda nosio opanke, Žar sam ja kriv, G, Jošiću, što sam po mojoj nesrećnoj prirodi bio u stanju da polažem ispite i dobijam diplome? Ja znam da su lo sve neoprostivi gresi u današnje doba, Gospodine uredniče Jošiću, ali šta ćete, grešni smo ljudi! No ipak, Vi ste meni silno zanimljivi, G. Jošiću, i ja uživam da Vas posmatram, Verujte mi da sam Vam blagodaram za nekoliko trenutaka izvrsne zabave i uveseljenja čitajući stupce vašeg velikog lista {jer Ja zaista čitam Vaš list, G. Jošiću), i misleći o svemu onome što se krije та НЋ зЕираса«,,,

Daleko odoh. Nije ovo mesto ovde za moje razgovore i ispovesti sa Duletom, već treba da nastavim svoj izveštaj sa sednice Kluba, u kome, kako rekoh, Dule Jošić vodi opoziciju Doktoru Prohuji,

A evo kako je to počelo,

Dule Jošić je pri osnivanju Kluba, i po prvi put u svome životu, dopustio sebi da padne pod uticaj jednog doktora, i to Dra, Prohuje, Bilo je, naime, reči o tome, da li da se u Klub prima svako, ili samo izabrani Dule se tek bio upoznao sa raladim doktorom, i sedeo je do njega, Čudno mu je izgledalo to, da on uopšte sedi do jednog doktora; dotle je on o takim' ljudima samo iz novina čitao, i nije imao nikakav bliži dodir sa njima, Medjutim, eto gde sada, ovde, on, Dule Jošić, sedi do. jednog doktora i najintimnije raspravlja sa njime o tome, da lž u jednu tako važnu socijalnu ustanovu, kao što je ovaj njihov

377