Nova Evropa

'Klub, treba da se primi svaki ili samo po neki Pa milo našem Jošiću, kako mladi doktor sa njime razgovara ljubazno, popustljivo, slatko, učtivo, kao da su, prosti me Bože, on i Joša zajedno semestre upisšvali, Ovaj mladi doktor ovde sasvim je neki drugi čovek nego omi što ih je Jošić u toku svoje američke Žžurnalističke karijere zamišljao i prikazivao: ljubazan, tih, skroman kao devojka, pa sve pita Duleta za savet: »Hoćemo li ovako, G. Jošiću?« ı »Hoćemo li onako, G, Jošiću?« Pa kad mu je još gospodin doktor razjasnio svoje gledište, da bi zaista bilo strašno neprijatno, i nezgodno za našu reprezentaciju pred onim Amerikancima koji bi slučajno posetili Klub, ako tamo naidju na neke elemente koji nemaju respekta ni za koga, ili čak pominju Treću Internacijonalu! Sasvim priгодпо da pred ovakvim razlozima, a i pred svim čarima soOcijalne ekskluzivmosti i distimlcije, što sad odjednom 1 пјеба Dula Jošića okružuju, razume se, kažem, da bi se pred takvim slcušenjima i mnogo Čvršće srce u junaka pokolebalo nego što je Jošino, Eto se ostvaruje, napokon, dubolco prikriveni i zataškavani san njegova detinjstva, da se ı om registruje medju бозроdom, — san koji on, naravno, nikad sam sebi ni u zaključanoj sobi ne bi smeo da prizna, Te tako Jošić bi jedan od prvih što lupi. odvažno pesnicom o sto, i grmnu svojim basom: ».Jes, vjere mi pradjedovske, pravo zbori ovi doktur; ne Шеђа ni, braćo, odje kojekakva vukara boljševička, študentska, i beskućnička, što nidje centa u džepu nema, a nikakovu titulu jal položaj za pojas ne zadjedoše!..,.« I tako je već naredni broj Jošina lista objavio odlučno, širom svih naših kolonija po Americi, da u veliki novo-osnovani Jugoslovenski Klub u Njujorku neće bili primljen svako,

Al da vidiš jada iznenada, kad šuster Mika dobi pozivnicu da stupi u Klub a klonfer Prle ne dobi, pa cukerpekar Заза dobi a kelner Mita ne, pa portir Cule dobi a šofer Joca ne, pa gospa-Maca šnajderka dobila a frau-Kristina kasirka ne, pa berberin Vasa Brka dobio, iako on nema nijednu ćerku па udaju, a njegov komšija Džudža Brljavi, sa tri neudate ćerke, ne dobi; pa moler Maksa, iako je baraba, dobio, a Juraj Zec, mehaničar i leš čovek, ne — pa Duško Šeprtiljović, student teološke pedagogije, dobio, a Stevan Obradov, pekar i pesnik, ne, Napravi se jedan pravi rusvaj i jedan »social distinction« da te bog sačuva, Uzbuni se sva elita i biti imajuća “elita ove naše palanke, da ih ni starozavetni Mojsije sa svojih deset kamenih zapovesti smiriti ne bi mogao, a kamo li jedan Jošić novinar, Doktor Prohuja, Mister Starineo, Major Jokam de Konstantinović, Gospodin vice-sub-direktor Kalča Palča, Don Ramiro Brčković, i svi ostali autoriteti i osnivači te velike naše socijame ustanove »u ovom kolosalnom Zapadnom Babilonu«

378