Nova Evropa

(kako bi tu frazu, recimo, sačinio naš sentimentalni i vrlo inteligemini urednik »Bankarskog Žurnala«, zvaničnog lista jedne ovdašnje humanitarne ustanove, kojoj je takodje na čelu pro· fesor Mišin, kao i tolikim drugim sličnim humanitarnim ustanovama). U toj opštoj buci i galami, sva se vika okrete iznenada protivu Dula Jošića, I izgledaše, za momenat, da se sva пјебоуа. НдЧетзка reputacija ljulja, kao japanski zemljotres, i učimi se Duletu da negde kao u magli i prahu iščezava njegova urednička stolica, koju je više voleo nego što bi voleo svoju rodjenu ženu — da je ikada bio oženjen, Poče Dule da naginje budizmu, da razmišlja o prolaznosti svega na ovom svetu, O iluzijama i stvarnosti, — i izgledaše sam sebi u te časove kao u ulozi onog biblijskog Samsona koi sam sebi nad glavom ruši haldejske hramove „.,.,

No nije to ni bila šala! Hajde što doktor Prohuja neće sa svakim — om je doktor; hajde što major de Konstantimović neće sa sva kim — on se nikad nije sa svakim ni družio {niti je svako hteo da se druži sa G,. Majorom); hajde što Mister Starimeo neće sa svakim — Mister Starineo se, po svojim urodjenim osobinama, ni inače ne oseća ugodno u svakom društvu, te njegove ideje nisu nikad od kakvih važnijih posledica, — ali otkud da jedan Dule Jošić, jedan Dule koga toliki pamte još iz onog doba kad se nije brijao od jedne subote do druge, otkud da taj Dule, taj »narodni čovek« i gromoglasni tribun svih garavčevih žuljeva, otkud da se on poaristokrati kao kakav peštanski baron! Počeše da stižu Duletu usmene i pismene izjave, protesti, pitanja; poče da se topi medju našim palančanima njegova popularnost kao martovski sneg, počeše i najodaniji obožavaoci njegovi da sa зштпјот робједауаји па njegovu »narodnu politiku«, — te Dule, kad prodjoše prvi časovi agonije, oseti da treba nešto da se uradi, i to da se uradi što pre, Merio Dule razne mogućnosti, i video, da kompromisa nema, već da mora da se udari jal levo jal desno. Merio tako, pa smislio nešto: »A što ja, Dule Jošić, ne bih mogao u jednoj prostoj palanci, kao što je ova naša, da izvršim jedan coup d ćtat!,... Doduše mije Dule pomislio baš na ovu istu francusku frazu, Jer on prvo i prvo i ne zna Hrancuski; a uostalom пе bi mi hteo da zalazi u takve gospodske gluposti i besposlice kao što je taj francuski jezik, Ali ako nije baš na tu frazu mislio, on je ipak mešto na tu formu smislio, ! tako smo svi mi, cela palanka, mogli da pročitamo već na prvoj strani idućeg broja velikog Duletova lista ovaj vatreni članak, pun prvoklasnog žurnalističkog eksploziva: