Nova Evropa

добро. Болести, незнање, заблуђеност, остаће и даље ако се нове тековине не буду рацијонално искористиле, Несумњиво је да би туберкулоза мање сатирала раднике, њихове жене и њихову децу, кад би они одвајали већи део наднице на стан, кад би се чешће купали, кад би мање пили. Ето посла за раднике на социјалном васпитавању.

Последњих година врло се много и радо говори о некој скорој социјалној револуцији. И хоће чак да нам се забрани да радимо на темељном васпитавању народних маса, на развијању социјалног духа, на духовном ослобођавању радника. Ми нећемо улазити у ефикасност једног такова преврата у овој или оној земљи у овом тренутку. Стварност је јача и правичнија од сваке формуле. Али хоћемо да кажемо, да рад социјалног васпитавања не искључује револуцијонисање маса, већ да напротив иде у корист стварања једне широке елите која ће бити слободна да разуме и руководи целу технику производње и продаје. И најодлучнији револуцијонари признају, да није довољно само створити одушевљење, и да су потребни дубоко познавање целог механизма рада и читаве легије дисциплинованих и способних људи. Стварати присталице, то је један посао, Али није мање важно, разоружавати непријатеље напретка. Ваља отети њихову утицају произвођаче са села, удаљене од савремених идеја, од „културне атмосфере“, Ови су нада свих назадних елемената, олово које свлачи културни ступањ једнога народа, жртве заблуда, незнања, и неумења. Села могу бити страховита легла болести, зараза, и пијанства, и са њиховом пропашћу цела друштвена зграда слаби у темељу. Социјални васпитачи имају тамо много посла, и овај је исто толико привлачан колико је судбоносан,

Још је привлачније, и можда још судбоносније, васпитавање жена. Ж. Б. Леви каже да „васпитавање људи треба почети васпитавањем жена". Реч је, разуме се, о стварању грађанке, бар на Западу. Код нас се мора почети још дубље: ми имамо 21-25%0 писмених жена, једно на друго у свима областима Југославије, Потребан је дакле читав један наставни препород и преокрет. Нас занима овде жена ван школе, жена у животу, у радионици, у породици, у државној служби, на улици. Учинити да жене заволе један висок идеал, тоје, изгледа, најважнији задатак социјалног васпитавања, Оно што је најопасније код жена, то није њихово одушевљење за идеал супротан нашем (што је врло ретко), већ њихова равнодушност, успаваност њихова духа, презирање свих социјалних напора. А толико је данас потребна њена помоћ свима онима који се боре за трајан мир и за већу социјалну и економску правду! Један покрет овакога смера, макако очигледно корисна била иначе његова делатност, не може