Nova Evropa

Данас он не игра више знатне улоге, па се чуло да је услед разилажења са комунистичким првацима претрпео и прогоне, Његови пријатељи у Француској штампали су године 1919 опширну збирку његових писама, писаних почевши од 15. октобра. 1917 па до 1, септембра 1918, из Петрограда и Москве, своме другу Алберу Тома. Како већ рекосмо, ове су „Белешке о Бољшевичкој Револуцији“ имале огромна успеха, и много су пута прештампаване,

· Главна привлачна снага ових Садулових бележака, у време када су објављене, изгледа, састојала се је, поред занимљивости самих догађаја, у њихову карактеру дневника, тојест у живахности и у актуелности расправљања и излагања, Оне носе на себи печат интимности, искрености, и убеђене страсности, уводећи у позадину догађаја, у унутрашњост политичке кујне; глумци великих драма јављају се ту приказани из близине, диже се са њих донекле завеса која их је крила од ширег света. Али те особине ових бележака, њихова подробност и често понављање мстих мисли, факата, па чак и пелих обрта и реченица, постају понекад монотоне, те су сада ове белешке више драгоцен извор за историју, док су за ширу публику у својој целини знатно изгубиле од своје занимљивости, и актуелности,

По самој садржини, оне се тичу највише спољашње, и то ратне, политике бољшевика, њихова односа према савезницима (Антанти) и према немачком блоку, у првом реду пак Франпуске, па онда свих осталих, Тек на другом месту долазе факта из унутрашњег живота Русије, из политичких и страначких борба, из културних прилика, привреде, обичаја, дневних вести, и сличног,

Неке карактеристике појединих личности, и описипојединих епизода, у овој су књизи свакако мајсторски обрађени. Једна од најбољих страница јесте она посвећена Четвртом Сверуском Конгресу Совјета, одржаном јула 1918, на којем су леви социјалисти-револуцијонери, доскорашњи помагачи и савезници бољшевика, који су са њима били и у коалицији, оштро иступили против комунистичке владе. Они су изазвали у Москви (па и у провинцији, — о чему Садул ћути) отворену буну, истина брзо угушену, па су њихове присталице терористички убили немачког амбасадора у Москви, грофа Мирбаха. „ • · . Општа узбуђеност захватила је Скупштину чим је Спиридонова (вођа левих С.-Р,, знаменита терористкиња, која је била настрадала за време прве Револуције) избљувалау лице бољшевика своју страсну филипику („у нападу хистерије,“ како рече за њу Троцки), Она напада на све у исти мах, на политику и на личности. Она сумња у лично поштење Љењина и Троцког,. Она њих оптужује за жртвовање интереса сељака у корист радничке класе, „Или ће ова издајничка по-

109