Nova Evropa

17. века,) Онда прелази на поступање жандара и судова, који траже свуда превратнике, па каже: „А прави су превратници они који их свуд проналазе; они који, наоружани влашћу, виде увек у својим непријатељима непријатеље краљеве, и труде се да их таквима начине кињењем и злостављањем ; они, најзад, који проналазе у Лину десет људи које треба затворити, десет породица које треба ојадити, упропастити у име

краља, — ето краљевих непријатеља! Чињенице говоре, Господо, Творци ових насиља извесно имају друге побуде а не јавни интерес..." Да Лин није бунтовно место, Курије

пише под конац петиције: „У тој покрајини (Турени), одувек тако срећној, тако мирољубивој, тако спокојној, нема среза мирнијег од Лина. Ту се не зна шта су то крађе, убијство, насиље, и најстарији из овог краја, у коме се живи дуго, нису видели ни сејмена ни пандура пре оних који дођоше прошле године да науче Фукеа како се треба владати, Ту се не знају чак ни имена клика и странака; обрађују се своје њиве, а у друго се не меша. Омразе, које је свуда посејала револуција, нису ухватиле корена код нас, где револуција није начинила ни нових сиромаха ни нових богаташа. Ми се нарочито држимо божанске заповеди, да се треба покорити власти; али, како смо увек касно обавештени о променама, то из страха да не бисмо викали нетачно што кад треба: Живео краљ! Живела Лига! — ми уопште не вичемо ништа; и с том смо политиком добро пролазили, све до дана када је Фуке прошао поред мртваца нескинувши шешир ,.."

Према Арману Карелу (коме уосталом Курије поглавито и дугује своју славу у литерарној историји), у овим сличицама ројалистичке реакције, која беше завладала туренским крајем, цела је Француска препознала саму себе. Дојам памфлета био је стога неописано јак и дубок, те су се њиме користили и непријатељи његови, Министар полиције, Деказ, иначе крвни непријатељ Курјеов, употребио је нека места из тог памфлета у борби својој са ултраројалистима, који су га оптуживали ради „слабе руке“ и ради попустљивости,

Већ је изгледало, да ће се Курије измирити са политичким стањем, јер се за свога боравка у Паризу почео да јавља чак и у салону министра Деказа, кад али се ти добри односи доскора помутише услед Курјеова литерарног памфлета „Гете а тезаеигз де !Асадепце des inscriptions et belles јеНтез“. Непосредни повод за тај памфлет био је у следећем, Курије је, како смо напред споменули, имао за жену кћерку хеленисте Клавјеа, Након смрти свога таста, желео је да сам заузме његово место у „Академији написа и литературе“, сматрајући да му нато дају права његове научне заслуге и познавање ствари, утолико пре што су га и многи чланови

360