Nova Evropa

али да та уверавања нису спречила пораст „субверзивног покрета“ у Србији, са тежњом да се Монархији отму земље на југу, и да је Српска Влада, далеко од тога да овај покрет угуши, „толерирала криминалну делатност разних удружења. чији је рад био уперен противу Монархије, као и необуздани тон штампе, слављење убица, учешће официра и чиновника. у субверзивној акцији, нездраву просветну пропаганду“, укратко све што је могло навести српско пучанство на мржњу и презир наспрам Аустро-Угарске и њених установа; ла се сад види из истраге у Сарајеву, и „из исповести убојица“, да је злочин „скован у Београду“, да су оружје и експлозиви, који су нађени код убојица, добијени од србијанских официра и чиновника који су припадали Народној Одбрани, и коначно, да је прелаз злочинаца у Босну „организован и извршен и помоћу старешина србијанске пограничне службе“.

Да се оваке ствари за будуће онемогуће, Аустро- Угарска. тражи, да Србијанска Влада даде изјаву којом формално осуђује сву ту „злочиначку и терористичку пропаганду“, и јамство да ће је енергично побијати, ида ова изјава буде обнародована, речима које ће Беч диктирати, и у службеном листу у Београду и у једној „дневној заповести" коју би краљ Петар нарочито упутио српској војсци. Осим тога, Србијанска Влада имала би се обвезати да ће испунити следећих десет захтева: 1) да ће забранити сваку публикацију која би подстицала на мржњу противу Аустро-Угарске и била уперена против њена територијалног интегритета; 2) да ће сместа растурити Народну Одбрану и „конфисковати сва њена средства за пропаганду“, и да ће на исти начин поступати према свима удружењима која се баве пропагандом противу Аустро-Угарске, а онемогућити им обнову у било којој другој форми; 3) да ће одстранити из јавне наставе у Србији све што би могло да потакне на такову пропаганду; 4) да ће отпустити из службе све официре и чиновнике који су одговорни за ту пропаганду, а чија ће имена касније бити саопштена из Беча; 5) да ће пристати на „сарадњу у Србији“ аустро-угарских чиновника при сузбијању „субверзивног покрета противу територијалног интегритета Монархије“; 6) да ће повести судски поступак против учесника у умбрству, и дозволити делегатима АустроУгарске да у томе узму учешћа; 7) да ће сместа ухапсити мајора Танкосића и Милана Цигановића, који су углављени као учесници сарајевском истрагом; 8) да ће одлучно спречити србијанским пограничним чиновницима суделовање у „протузаконитом кријомчарењу оружја и експлозива" а отпустити из службе неке чиновнике у Шапцу и Лозници, који су помогли убојицама при прелазу границе; 9) да објасни неквалификоване изјаве многих виших србијанских званичника након уморства; и 10) да ће нотом обавестити Беч о извршењу свих

466