Nova Evropa

дванаестом часу, као слаба реакција радићевштини, и као обазрив протест противу агресивности фашиста с оне стране Јадрана; али ни у том правцу није истрајао и развио се независно, него се почео ослањати на туђу моралну и материјалну помоћ, и поводити за политичким струјама, па је бивао зависан и од појединих режима, који су га — слаби у себи, а коруптивни као што су — искоришћавали у своје сврхе. Несавремено замишљен, и погрешно вођен, он је, без потребе агресиван, изазвао исто тако лоше инспирисане покрете нацијоналистичких сепаратиста, те био узроком неколиких братоубилачких покоља и сурових шовинистичких изгреда, који са духом и борбом предратног нацијонализма немају ништа заједничко, Зато су му истакнутији појединци, уколико их је било, и прилазили опрезно и „с предумишљајем“, непонесени њиме, већ пре да би он њих понео и изнео на виднији положај. Г. Н. Бартуловић „почео је да активније учествује у покрету" тек почетком године 1923, а и Г. Др, Љ. Леонтић, данашњи „председник свих Орјуна“, ступио је тек у то доба у дубровачку организацију, не пре него што је осигурао своју кандидатуру за председника на Конгресу у Сплиту.

Др. Љ. Леонтић неоспорно је човек агилан, пун живога интереса за сваки јавни посао, и пун живе жеље да се и сам нарочито истакне при томе; он је, ван сваке сумње, и пре Рата узимао учешћа у свим могућим омладинским приредбама и прославама, председавао на састанцима, и држао говоре на банкетима, Али би лепше било, да је своје почетне напоре и своју иницијативу с већом истрајношћу настављао и приводио циљу, и да их је доследније везивао једне за друге; и лепше би било, да је све радио с нешто мање частољубља и с нешто мање параде, Лешше би било да је, за време Рата, као први уписани добровољац у југословенску легију — кад већ допушта да се то говори и пише званично о њему — бар привирио на који фронт; а кад му је већ пала у део, за Рата, благодарна задаћа да она страшна времена проведе „тамо далеко", у лепој Америци, поглавито Јужној, онда свакако не би требало да допусти, да се о томе његову боравку међу нашим богатим исељеницима пише, несамо као да је „силно морално и материјално допринео да се појача солунски фронт", него и да је „војевао“ за остварење Југославије „по пустарама Јужне Америке!",,, У овоме тону, није искључено да сутра читамо у „Победи“, или у „Видовдану“, да је „брат-председник" још у Антофогасти, са Г, Франом Петриновићем и Г, Пашком Бабурицом, уговорио оснивање Орјуне после Рата, као продужење предратног нацијоналистичког покрета. А ипак сви знамо, да је Г. Др, Леонтић, по своме повратку у домовину ступио у Земљорадничку Странку, која није нимало орјунашки расположена,