Nova Evropa

53,

Прави Талијан суди повећање Италије по километарском проширењу, важност слике по површини платна, лепоту поезије по звонкости рима, а лепоту жена по количини меса. на њој. Смешно је, да су многе од таких „пластичних“ вре-

дности ушле у главе и странцима ,.., 54,

Повест Италије јесте, у ствари, повест Шпаније, Француске, Немачке, и Аустрије, и у ствари, повест Европе. Напрезање историчара, да се створи повест Италије, показује како се може да троши много памети на једну ствар мало паметну, баш као што се ствара глас оним заповедницима. који се пуштају храбро убити ради неке инфамне ствари,

59.

_Све је у задоцнењу у Италији, када се ради о започињању једног посла, Све је преурањено, када се ради о свр-

шавању посла, 62,

Италија је једна историјска нада која иде да се реализује.

(Превео, ms „La Voce”, 5. Р.) Giuseppe Prezzolini,

Напуљске вечери.

Импресије. Дистанца! Мутно стакло! Колико је потребно за дивљење, — над људима као и над стварима!,.. Иначе, око открива.

недостатке, скривене елементе који побуђују осећај згражања, или гађења, елементе о којима ћуте Бедекери, које не спомињу сладуњави љубавни романи, А неимати илузија у месецу мају, барем неиндивидуалних, илузија о стварима, у „слаткоме" Напуљу, било би одиста лудо — ако би то уопште било могуће.., Само: дистанца! Одбаци од себе све предрасуде ослободи се сваког сећања, и, забога, не упоређуј, — пусти будно само око, и тај осећај жељан дивљења, па заплови бестелесан, лаган, као светла перјаница од дима врх страшног Везува — и расплини се у ружичастим маглицама сутона, у далеким звуцима звона, и у нејасноме жамору живахнога града. Изгуби се у дивљењу, опрости се од мисли, — заборави на себе! Само гледај и упијај у себе лепоту. Не дело људских руку, већ неуспоредиву раскоти шаренила и линија, обесну расипност Природе, која је ту моделовала у „надахнућу“, просувши насумце све боје са своје палете, без мере, без система, без предомишљања,,.

272