Nova Evropa

Али, пароброд се приближује граду, и мисао већ рује, Поглед пада на детаље, — љушти се пред нама кратка илузија, нимбус се губи, ишчезавају љубичасте магле, Сиромашни, до ужаса запуштени људски станови искрсавају пред очи, поред величајних краљевских палата, безбројних космополитских хотела, и раскошних вила „кнезова Треће Републике", У красном дијадему Природе блеште драгуљи сјајем лажи, говоре о тамним страхотама Средњега Века, 0 „прогресу“ човечанства на крилима Хришћанства. А под земљом, у затворима небројених музеја, па чак и по црквама, куца још било Антике, разлива се дрски смех Силена, струји топла страст из прстију Анадијомене, иде глас о неком лепшем свету, који је био, и о неком бољем свету, који је из њега могао пропветати. Али је Хришћанство убило човека, приправља= јући ломаче и за све оне који су га будили. И дуго је требало док се је, ипак једном, човек подигао и прогледао,..

Ови људи по предграђима Напуља, по периферији, по „тетима", живе тачно онако како су живели пре 1000 година, Ништа се у начину њихова живота није изменило, ништа није промену изазвало: ни ренесанса, ни цивилизација, ни наука, ни уметност, Све су то били снегови који су пали само на један део града, на онај део блештавих фасада, пурпурних кровова, који говоре о крунама и краљевствима, давно заборављеним, на онај део града о којему причају путне књиге, означујући звездицама места где треба ускликнути,

Краљеви су градили замке, цркве, и касарне, — дизали су споменике себи и својим прецима; водили су ратове „за добро краљевства“. А народ, бедни народ, који је плаћао и градио и војевао, био је награђиван обећањима о слави, док бригу око његова напретка, подизања и просвећивања, није водио нико, Прљаве куће, смрдљиве улице са хрпама смећа, по којима чепркају кокоши и облећу облацима ројеви муха, нико није покушао ставити у ред; нико није настојао побољшати услове живота сиромашних слојева, поучавајући их и силећи на чистоћу, Антикни градови су изникли из вулканског пепела, али њихове јавне терме, небројена кућна купатила, остадоше само спектакл за туристе, и богати извор новца, нико се није од њих ничему научио, нити их је применио на садашњост, Цркве су ницале на сваком углу, и треба признати —: многобројни звоници дају особити чар панорами града, Али бедним становницима. „гета“, — шта су њима дале богате цркве, са својим непроцењеним ризницама7 Чему су њих, осим библијских легенада, научили божји намесници на земљи, да их учине ближима Богу, — или барем ближима човеку !27,,, Ништа, Хиљаде година протекле су, давне су културе застрте пепелом и заборавом, а никле су нове, —

273