Nova Evropa

У том перијоду општег превирања почео се јављати један сасвим нов покрет међу нараштајем који је пристизао, који се није ограничавао више на малобројну класу интелектуалаца. у Хрватској и Јужној Угарској, у чијим је рукама било дотле углавном усредсређено политичко вођство, него се рекрутовао све више из народних маса по свим југословенским покрајинама, Овај је процес убрзаван оснивањем средњих школа са српским или хрватским наставним језиком, те сталним умножавањем правог интелектуалског пролетаријата, поименце у Далмацији и у Босни, Политичка је ситуација била тако променљива и неодређена, свуда по југословенским крајевима, да су млади људи морали подлегати искушењу да по каванама бистре политику, и по улицама приређују демонстрације, у доба када је требало да се сасвим посвете својим студијама и својим ђачким вежбама и разонодама. Једна од првих последица сукоба између Загреба и Пеште године 1907 било је, да _је велика већина српскохрватске омладине загребачког Универзитета отишла у Праг на науке, где се је међутим развио најбољи универзитет на Словенском Западу. Овде су ови ђаци покренули и свој лист, „Хрватског ђака“, те су још проширили оне интелектуалне везе између Југословена и Чеха што су их раније генерације биле везале, а које су се још више развиле и постале срдачније након Рата. Већи део избеглих ђака вратио се додуше натраг идуће године, али је број Србохрвата који су ишли на науке у Праг, Грац, и Беч, стално растао. Међу њима је анексија Босне и Херцеговине изазвала велико узбуђење, и Масариково посредовање у Загребачком Процесу, као и његово објављивање лажних докумената на Фридјунгову Процесу, одушевили су за чешког политичара целу југословенску академску омладину.

Године 1910 одлучише Србохрвати на бечком Универзитету да издају своје властито гласило, и отада су све више и више ишли својим путем, сматрајући „Хрватског ђака" одвише безбојним, а политичке вође, с малим изнимцима, бојажљивим тактичарима. Веома је значајно да је нови лист „Зора“ — штампан у оба писмена, да би се што више истакло српскохрватско јединство — одмах с почетка пао под утицај једне групе босанских студената који су већ заговарали много радикалније методе него њихови сународници из других крајева. Штампа у Босни била је још у повоју, али су две групе фанатичних омладинаца биле основале већ „Отаџбину“ у Бањалуци и „Народ“ у Мостару, а њихови уредници, Петар Кочић и Ристо Радуловић, обојица талентовани новинари и књижевници, проповедали су јеванђеље нацијонализма у новом и чистијем облику. Циљ који је свима овим групама, свакој на свој начин, лебдео цред очима, било је политичко и културно јединство свих Југословена у једном једином народу,

352