Nova Evropa

као „друга глава исте приповетке", Питали смо, више у шали, Г, Мештровића, каква му је то „ars croalica“, a он одмањује главом и уверава да о томе зна исто толико коликоимиим

— Г, Живојиновић!,,.

Све је то, што но реч, жив ми Тодор да се чини говор. Ти књижевни и културни фронтови, те „противне стране", и те дистанције између „Срба и Хрвата у књижевности", постоје само у несређеним главама својих писаца, или још боље у њиховим више-мање „сређеним перима“, из којих се изливају на трпељиву хартију и пред стрпљиве читаоце, То су „случајни испади“ критичара и сарадника наших часописа и листова, који лове по површини и не умеју, или не чине напора, да зароне мало дубље до дна, или тамо негде ближе дну. Ми смо још пре скоро годину дана — осврћући се на један чланак уредника „Југославенске Њиве" („Гребени јединства“, види „Нову Европу“ од 21, априла 1925), одбили сличне приговоре о такозваном „приближавању“, или „неприближавању"“, „Срба и Хрвата у књижевности", као неосноване и насилно конструјисане, Ако сарадник „С, К. Гласника“ неће већ да узме у обзир сам Гласник (зато, можда, што од шуме не види дрвета), на којему сарађују готово сви наши књижевници од имена, са свих страна, и успркос називу листа на којему сејош увек истиче српско име, а он нека буде толико љубазан, или обавештен, да призна „напоре за зближење" нас осталих, часописа на којима сарађују и „Срби“ и „Хрвати“ без разлике, Ту бисмо му одмах открили тајну, да нас, например, „Нову Европу“, ова сарадња, идеално измешана, не кошта ни најмањег напора, нити нас је икад коштала; ми чак нисмо никад ни обраћали нарочиту пажњу на ову страну, а ипак би било тешко рећи, ко више сарађује на „Новој Европи“, „Хрвати“ или „Срби“, Упућујемо, уосталом, и њега само на наш Бранков Број (од 11, јануара 1924) (који је он у свом ланском прегледу тако неправично прећутао), који је настао сасвим спонтано, и уверавамо га да бисмо оваке бројеве могли опет приредити у свако доба, без и најмањег напора.

Појава слабих књижевних веза код нас, по којој чепркају ова наша брчна критичарска пера, има сасвим друге разлоге него што су њихови „фронтови“, Треба отворено признати, да је наша књижевност још увек слаба, „нејака", те да је вредност њених производа веома релативна и локална, услед чега се не осећа велика потреба ширења и преношења њихова из једног краја у други крај, И треба нарочито истаћи, да је данашња наша књижевна продукција, квалитативно, у застоју, да не кажемо у опадању. Кадгод је, и гдегод је, било снаге и полета у нашој књижевности, и у прошлости и у садашњости, она је освајала цео народни терен, и ништа није могло стати на пут „зближавању“, Најбољи су доказ зато: народне песме,

161