Nova Evropa

naše čedne, konkreine, ljudske stvarnosti, da bi se izlio u veliko more povesti a ne u metafizičke maglovitosti, Kročeov i Gjentilijev idealizam na taj se način priključuje pre velikoj falijanskoj tradiciji, koja ide od Makijavelija do Vika, nego Hegelu, pa današnje pokolenje, poput ljudi ftalijanskog Rinašimenta, i upire oči u povesničku stvarnost, oslobodjenu od svake apstrakine ideologije, daleku od humanitarnih, demokratskih, ili socijaloidnih misli bez osnove,

Jest, talijanska tradicija, samo kudikamo više sazrela snagom čeliristoleine misli, i radi toga istimitija, punija. Ljudi Činkvečenta — Makijaveli, ili, još bolje, Gvičardini — upirali su, doduše, kako sami kazivahu, pogled u konkretnu, efektivnu stvarnost; ali je ta stvarnost bila stvarnost pojedinačnog, individualnog, ne univerzalnog, — dakle apstraktna, ne konkretna, Ono što Makijavelija, naprimer, zanima, mije Italija, već njegova mala, sitna, uža domovina, Firenca; a Gvičardini bi hteo dobro uredjenu, slobodnu, republiku, Italiju ujedinjenu i očišćenu od varvara, i dokinutu popovsku tiraniju, samo što se kao »čovek uman i stvaran«, koji najpre vodi brigu o svom »vlastitom« jnteresu, mprilagodjuje prilikama, i žrtvuje svoje ideale, za čije ostvarenje ne bi ni prstom maknuo,

Shvatanje stvarnosti, kakvu danas Talijan uočuje, nema ništa zajedničko s onim partikularizmom, s onim individualnim egojizmom, koji je, u svojoj prividnoj mudrosti sa koje je Gvičardinijeva generacija bila toliko ponosna, bio tako ikratkovid, Novi rod posvećuje, naproliv, sve svoje napore i sile čvrstoj državnoj i društvenoj organizaciji, u cilju da od pojedinih krajeva poluostrva, u njihovoj prirodnoj povesnoj i geografskoj raznolikosti, načini sastavne i žive delove zajedničke otadžbine, I vera, pouzdana vera u sudbinu Italije, nadahnjuje taj rad, koji posvuda, na svim područjima, uspešno napreduje; i svaki pokušaj reforme, počevši od škole koja је ргерогоdjena, do uredjenja države, nailazi na plodno tle, U takoj koncepciji, baš zato što ona gleda na stvarnost kakova jest, a ne па. опакоуц КаКоуџ bi je hteli imati, nema mesfa snu изроstavljenja Rimskoga Carstva, koji nam kadikad hoće da prišiju bilo iz zluradosti bilo iz neznanja, Takav je san isključen. Današnji Talijan ne sanja ni o Danteovu »giardin dell impero« svetog Rimskog Nemačkog Carstva, ni o carstvu koje je na doista drugi način bilo i stvarno ı veliko, o, onome rimskih cesarA4, Današnji Talijan hoće da ostvari i alirmiše carstvo Italiie, oslobodiene napokon od tudjimskih Италија 1 24 tudjinske brige, wnutar mnjezinih granica, slobodno razvijajući duh i forme vlastite prastare a ipak nove civilizacije, prema бетији зуоба roda,

245