Nova Evropa

Ima пекоПета 17 гатшјеб рокојепја, сак i medju onima koji su najviše doprineli današnjem preporodu, koji poriču ovaj snažni pokret i veru u njega, Nas boli, da je medju njima baš i Kroče, kojemu savremena Italija toliko duguje; ali u stvarima duha, kad je jednom dat poticaj, nema ljudske snage koja bi ga zaustavila,

(Napulj, marta meseca 1926,) Giacomo Marcocchia.

(ба talijanskog rukopisa preveo, Dr, Hugo Ver.)

Ризорџименто и Кавур. (Увод к студији о Фашизму.)

Дуги перијод времена за којега се извршила судбина модерне Италије, јасно се дели на две епохе, од којих само она прва, од покрета '31 до абдикације Карла Алберта, има право и властито име, Ризорџименто, док је следећа епоха много чеднија, и у њој се расправља једино још о јединству и о независности у ужем политичком смислу. Тешко је схватити ишта од данашње Италије, ако се не узме у обзир ова разлика што карактерише две епохе њене формације, и понор који их раздваја. Између једне и друге, историја региструје потпун преокрет, један фаталан пад, за којим следује, — што је уосталом судбина сваке политике која произилази из очајања једног народа, о прекосутрашњици нацијоналног слома, тако безнађе, да успева распршити чак и сену велике Италије свих времена. Није стога претерано кад се каже, него је то баш историја, да се Италија након 48 и 49, — она сјајна, разборита, и буржујска Кавурова Италија, која све постизава и којој све успева, — рађа у опозицији према захтевима, по природи и у суштини историјским и моралним, који су кретали пучку и аристократску Италију Ризорџимента, на неколико деценија пре, да постане великим модерним народом, уједињеним несамо политички већ и духом, т, ј. народом јединственим, револуцијонарним, и препорођеним. Е

Први оснивачи Ризорџимента замишљали су обнову, у поређењу са старом Италијом, као повратак, не као одвајање или авантуру. Хтели су, с обзиром на садашњост, Италију револуцијонарну, а с обзиром на прошлост, носталгичну и конзервативну. Сама идеја коју су они себи постављали о историји, могла би да дозове у памет, пре него фамозну Хераклитову реку, тако драгу нашим хегеловцима, ону много природнију и убедљивију идеју Паскалову, који ју је упоређи-

246