Nova Evropa

еКкзрјомјоп рл koncu XVII veka, likvidujući gradjansku озфауб пи Rima, Ostavlja nas svakako u sumnji i nedoumici organizatorna sposobnost one religije čovečanstva koju propoveda demokracija, sastavljena anonimnim doprinosima, u isti mah dovoljno individualističkim jer pretemcijozno univerzalnim. 'Kolikogod, naime, gledamo unatrag u prošlost, jedinstvo čovečanskih težnja ukazuje nam se uvek kao rezultat odr e djemog nacijonalnog genija, koji je umeo da izradi u jorigimalnome tipu općenite moltive misli, pa da ih nameine svetu, kao projekciju svoje vlastite ličnosti u vrememu i u prostoru, Govori se tako o grčkoj i o rimskoj misli, zato što svalki veliki krug civilizacije nosi ime jednog naroda, kao što svaki veliki krug jednog maroda nosi ime jednog heroja,

Alfredo Rocco,

Ministar Pravde i Prosvete.

(Preveo s talijanskog rukopisa. B. Кааса.)

ALFREDO ROCCO, — Moglo bi da se kaže za Roka ono što je Rivarol govorio za Rusoa: »orateur ambidextre« Njegovo besedništvo odaje čoveka koji sebe glasno prekoreva, mizantropa koji ljubi bližnjega više nedo sama sebe .., On pati od brige da ne dodje u kontradikciju, Kad bi mu se dogodilo da sebi protuslovi, on se me bi ustručavao da zato olkrivi predrasude odgoja, često Jače od naših uverenja... Koncepcija koju Rolko ата о životu naroda oslobadja ga od potrebe da ispituje dela drugih; on smafra svet svojom predstavom, a istoriju kao svoju ličnu dramu, ili

dramu obitelji kojoj on pripada, skupa s osećajima i strašću svih generacija čiji Je on plod i potomak, Istorija sveta predskazuje mu se kao jedinstvenost origčanska, gotovo 'kao dstorija mjegove obitelji i njeđova vlastitog života. Sve to dozvoljava mu da sebe ne smatra tek individuom, nego ı Državom, i zato, kao zakonodavac jedne revolucije, da se smatra zakonodavcem sama sebe, te da poseduje onu svest koju on ima o podaništvu: »On est toujomrs I ćtat de quelqu'un« Njegova psihologija jakobinca i njegovo kolebanje optimističkog mizantropa, spasavaju ба uvek od podibeljnih deziluzija istorije »On est toujours le jacobin de quelqumn« 1 Roko je besumnje Jakobinac samoga sebe, Cuarzio Malaparte. {Preveo s talijanskog rukopisa, B. К.)

Правци фашистичког законодавства.

Други семестар прошле године био је јако плодан законодавном активношћу од стране Фашистичке Владе. Они који посматрају било превише издалека било превише изблиза, не могу лако да схвате дивну јасноћу овога покрета, који, шкрт драматским епизодама, из дана у дан оснажује своју акцију

280