Nova Evropa

сређивања и обнове, афирмишући се дубином и величанственошћу једне искрене и праве револуције духа. И у примени законодавног мача, овај покрет зна како да избегне идеолошке претераности, оним практичним смислом који даје и експериментима своју праву вредност,

за сав велики опсег рада већ довршеног, готово на свим фундаменталним установама државе, не можемо још да говоримо о реализацији једног комплетног фашистичког система,

иако нам се указују већ јасни правци и одређене основне тачке оваког рада.

Јануара 1925, Председник Савета, Г. Мусолини, образовао је, под председништвом сенатора ЂЊентила комисију (чији је генерални секретар био доле потписани), која је имала задаћу да испита реформе које су постале потребне након великих промена услед рата, да се све доведе у ред и рашчисте односи између државе и социјалних снага, које ова има да садржи и да гарантује, Резултат ових студија, поднесен Великоме Већу Фашистичком октобра исте године, обухвата интересантан докуменат мисленог напора, потребног да се сузбију либералне и демократске предрасуде које замрачују појам о Нацијоналној Држави, потпуно сувереној и савршено наклоњеној захтевима једне модерне социјалне организације, Тако је ова Комисија извршила свој задатак, фиксирајући у једној „Уредби корпорација“ („Огапатеп!о Согрогануо“) тип нове Државе, који тежи за сарадњом свих категорија и свих социјалних класа, одушевљених духом солидарности и организованих административно и политички у својим заступништвима, на темељу онога што је њихов ефективни допринос у моралном, интелектуалном и економском развоју нацијоналног друштва, Није било могуће другом формулом у научном правцу изнети резултат оног откровења Домовине, као живе и праве личности, те дакле као организма јединства, што га је Рат изазвао у осећајима човека,

Ипак, да би се постигао овакав политички идеализам, у смислу којега се Држава враћа да буде једно схватљиво биће свих животних манифестација, како ју је била замислила класична идеологија, морало се поћи путем постепеног прилагођивања обичајима, идејама, и савременим интересима, и путем развоја друштвених феномена, који су сви још пре Рата показивали тежњу народа за нове облике заштите и акције.

Тако је иницијативом Фашистичке Владе осигурано основно уважавање синдикалних организација, којима је дато њихово законито признање док су истовремено подвргнуте ауторитету Државе, чак и у погледу главних мотива своје егзистенције, тојест у својим колективним односима рада. Пројекат закона Министра Правде, Г. Алфреда Рока, већ је одобрен од Скупштине, и у погледу „Законодавне дисциплине

281