Nova Evropa

ника, Специјално индустрија дрва, а то је наша најглавнија индустрија, преживљује тешке дане, кризу која је углавном проузрокована порастом динара, Исто тако се и наша пољопривреда, која је прије три године била на врхунцу свога развитка, налази у пуној кризи, јер је пораст динара дјеловао да су цијене извозним артиклима пале на половину, а будући да су продукцијони трошкови остали исти то је рентабилитет пољопривредне дјелатности спао на минимум, Да је динар остао на ранијем курсу, цијене аграрним продуктима биле би данас за 30 до 409/о више, и ми за аграрну кризу не бисмо ни знали, Гледајући површно на ове појаве, пораст динара изгледао је у прво вријеме веома замамљив, па је већина јавности држала већ да у том порасту лежи оздрављење наших цривредних прилика, Тешко нама који смо говорили противно! А ето сад се види ко је био у праву. С обзиром нато што у истом сразмјеру није услиједио и пад продукцијоних трошкова, изазвао је пораст динара једну тешку привредну кризу, која тражи жртве на све стране,и која ће тражити још многе и многе нове, Како је дјеловао тај пораст на наш извоз, најбоље се види ако упоредимо извоз посљедњих мјесеца са одговарајућим мјесецима ранијих година; тај извоз износио је у милијонима динара овако: |

јула 1924 : 686 — јула 1925: 507 августа i : 855 — августа i :: 105 септембра „ : 937 — септембра „ : 868 октобра, „ : 1008 — октобра = : 842 новембра | 922 __ новембра |. 090 децембра „ : 953 — децембра 5 : 668 јануара 1925 : 763 — јануара 1926 : 566 фебруара „ 693 = фебруара = : 515

Како се види, извоз је посљедњих мјесеца са око 200 милијона динара мјесечно мањи него одговарајућег мјесеца прошле године. Трговинска биланца је прошле године била активна. само за 150 милијона динара; остане ли дакле извоз у истим границама, то пријети опасност да ћемо у години 1926 поново имати пасивну платежну биланцу. А један од главних узрока оваком развитку нашег извоза јесте пораст динара. Ето тако изгледа, у ствари, главни и једини позитивни резултат финансијске политике Г. М, Стојадиновића.

Ипак, ми Г, Стојадиновићу не замјерамо толико оно што је урадио, колико оно што је он пропустио урадити. Изједначење пореза, напримјер, један од најважнијих проблема наше привреде, није за ове три године ни помакнуто са мртве тачке, Још за ере Кумануди израђен је један пројекат, а касније су израђена још три пројекта; али се даље од пројеката није

290