Nova Evropa

је Народна Банка редуцирала своје кредите, па би могло бити говора о некој кредитној дефлацији; али њу није проводило Министарство Финансија. Питање је, уосталом, да ли је и ова политика редуцирања кредита имала стварна ефекта, осим што је већ наступелу кредитну кризу још јаче потенцовала.

Сам пораст динара услиједио је услијед јаког извоза с јесени 1924, и почетком 1925. Док је раније наша трговинска биланца бивала пасивна и за по двије милијарде динара, ми смо у години 1924 први пут имали активну трговинску биланцу, и то са једном милијардом и 300 милијона динара. Ту активност имамо захвалити ванредно повољној жетви кукуруза, и високим интернацијоналним цијенама за пољопривредне продукте, — све моменти на које Министар Финансија, ни крај најбоље воље, није могао имати никаква утјецаја, па према томе ни заслуга, Осим тога, ми смо посљедњих година добили знатне кредите из иноземства, и то не држава већ поједина привредна предузећа; ти кредити дјеловали су на активност наше платежне биланце, па је и то било један од главних узрока порасту динара, Ни око иноземних кредита Господин Министар није никад ништа баратао; дапаче, није налазио саветним ни изићи насусрет настојању Индустријских Корпорација да се дође до иноземног кредита на широј основи, него им је чак правио потешкоћа, тако да оно што је из иноземства добијено припада иницијативи и заслузи наших новчаних завода и већих индустријских предузећа, или и судјеловању бечких новчаних завода са којима многа наша банковна и индустријска предузећа стоје у тесној HOCIOPEOJ вези, а нипошто Господину Министру.

Али, ако није заслуга бившег Министра Финансија што је динар, услијед повољне жетве и иноземних кредита, порастао у курсу за којих 50%/0, а оно је његова кривица што је допустио да се динар тако високо дигне, Јер један Министар Финансија не може увијек спријечити пад једне валуте, али може увијек спречити дизање курса дотичне валуте. Зато је доста да уз одређен курс даје домаћу валуту а купује стране девизе. Тим путем пошао је министар Стојадиновић тек августа прошле године, кад је изгледало да ће динар да пређе и курс од 10 сантима. Тако је пораст динара за неких 5090, без одговарајућег пада цијена, довео до великог поремећаја у нашем привредном животу, из којега се изродила ова тешка криза, Наша индустрија, чији су продукцијони трошкови остали на истој висини и послије пораста динара, није више могла одољеватн иноземној конкуренцији, утолико мање што је нова царинска тарифа за већа предузећа дошла прекасно, Посљедица је била, да су многа предузећа морала обуставити погон, а друга редуцирати га, услијед чега имамо данас кризу у индустријској производњи са неколико десетака хиљада незапослених рад-

289