Nova Evropa

зашто онда не уђоше сви од реда2 Опет ће и сасвим површан преглед лако уверити свакога, да се баш међу изостављенима налазе јаче личности од оних које је Г. Станојевић унео у своју Енциклопедију, или им допустио да уђу, Исти је случај, још у већој мери, са професорима Универзитета: проф, Ањичков није ни споменут, док је о проф. Игњатовском донесен цео чланак, а и један и други су Руси, и једани други познати радници на својим струкама, и обојица су у Београду. Од новијих писаца није споменут Коста Херман (Нбгтапп) из Сарајева; исто тако ни Живојин Јовичић, популарни богослов и уредник. Таквих и сличних примера има такорећи на свакој страни ове Енциклопедије.

Међу библиотекама, узалуд ћете тражити Народну Библиотеку. (А није наведено, да ће чланак о њој изаћи под ЈН, или да ће га унети у „додатак" !) Не видимо међутим никакав оправдани разлог да се она издваја од осталих библиотека; а изоставити из једне овакве Енциклопедије сваки помен о главној библиотеци у земљи, то би несумњиво било продукат неких чудних појмова. — Међу задужбинама спомиње се једино задужбина Н. Чупића. Зар нема ни једне друге задужбине Срба и Хрвата и Словенаца2...

И т, д., ит, д. У свима правцима и код свих струка. Код једног од агилнијих преводилаца Шекспира за нашу позорницу, Мите Живковића, нема помена о том његову деловању. И, како рекосмо, ит, д, ит, д.

ве су ово на дохват забележене напомене при једном летимичном прегледу досадањих свезака. Шта ће показати детаљна и свестрана анализа целе Енциклопедије по њену завршетку, то тек остаје да видимо. Али је једно поуздано. Ако ништа друго, ова ће Енциклопедија свакако испасти лепа и верна слика нашег народног менталитета. Верна по томе, што ни до данас, ни при једном овакову послу, ми не могадосмо да створимо једно дело у коме ће се видети достојна, истинита, и савесно израђена слика нашег историјског и културног живота.

Кад се свему овом дода још и куријозна идеја издавача ове Енциклопедије, да у погледу језика и правописа пође стопама наших званичних фактора и наших приређивача сајмова, па да издање латиницом издаје „хрватски“ а издање ћирилицом „српски“, онда ова његова Енциклопедија није само жалосна и неозбиљна, него постаје и смешна, Примере оваког „посрбљавања“ хрватских речи, и обратно, доносила је „Нова Европа“ већ у више махова, у „Шта се чује".

Уколико има у овој Енциклопедији и позитивног, доброг, градива, то је заслуга појединих сарадника, међу којима их има одличних. Али шта могу у једном овакову делу, где све лежи у систему и у уређивању, поједини добри сарадници 7

92