Nova Evropa

свршити и разумети до краја, то се десило зато што је хтео да сазна сувише у својој свуда присутној жељи.

Ренесанса је била упрла свој поглед унатраг: у Рим, и у Грчку; а одонда, па све до скорашњих времена, вајари на Западу гледали су, може се рећи, на Рим и на Грчку кроз наочари Ренесансе. И велики скулптори, све до наших дана, дугују много старини; али се код појединих осећају и личне способности. Тако велики вајар и сликар Алфред Стивенс (Stevens, yMpo 1875), својом тихом енергијом карактерише и своја дела, и даје уједно карактеристику енглеској уметности, Други један славни вајар, Француз Роден (Аџбизје Код) доводи до врхунца једну перијоду неуморних и разноврсних напора за стварањем нових облика. Његова жеља у том правцу не зна за ограничења која ставља материјал, и ми одиста и сами заборављамо нато пред неким његовим делима (например, пред „Блудним сином“, фигуром скрханом и изгубљеном, у агонији покајништвај.

Тежња за реализмом, и тражење све јачег реализма, показује данас знаке попуштања, зато што су отворени нови видици, а с њима се указали и нови идеали. Гледајући преко Грчке према Египту, у Азију, и на друге стране, вајар сад испитује саме темеље своје уметности, правећи покушаје и експерименте, Ако је и истина да данашња делатност у многоме изгледа више унапред смишљен напор него инстинктивно задовољење једне потребе, истина је и то, да се већ појављују знаци, да научна истраживања, чак и у правцима као што је „кубизам“, уливају скулптури нове животне снаге, И такозвани „академски“ радови — академски, наравно, у најбољем смислу речи —- ослобађају се полако конвенцијоналности; спомињемо само имена Ј. Т. Хаварда, и Ц. С. Џегера (чији „Ратни Споменик“ на станици Падингтон у Лондону — војник који чита писмо — има веома велику заслугу, да на њему, иако је ратни споменик, нема ни трага какве горчине у изразу). Радови Француза Мајола (Машој дају често утисак каквог грчког одјека с египћанском достојанственошћу (види, например, његову „Флору“). Један од најпознатијих савремених вајара, Епстен (Ерзјет), није такођер остао само код реализма: он даје имагинитивни смисао реалности (например у портрету од бронзе недавно умрлог романсјера Конрада, кога су називали Одисејем, те у чији је лик уметник настојао урезати ознаке унутарњег живота једног великог путника). Млади Чех Х. Годије-Брзеска (погинуо 1915 као француски војник), који је радио у Енглеској, осетио је јак кинески утицај, али га савлађује једноставно и отмено. Одличан пример како се непосредно реже у камен дао је Ерик Гил (СТ), са својим познатим „Крижним путем" („Тће ЗфаНопз ој #ће Сгоз5"), у вестминстерској католичкој Катедрали у Лондону,

335