Nova Evropa

овим скулптурама). И из Мексика и еру има споменика ове уметности, с извесним варијацијама и новим елементима.

И Кинези су, како изгледа, имали од давнина урођен смисао и осећај за облик, и дела од њих створена — без обзира на инспирацију од стране будизма, и на друге утицаје којима су подлегали налазећи се на трговачком друму према Западу — носе сасвим индивидуалан карактер, и значе важан допринос вајарској уметности. |Њихова главна одлика је, рекао бих, спокојство које као да је рођено са подавањем природи и свему што од ње долази. Ране бронзе из Кине праве чисто скулптуралан утисак својом једноставном снагом (например, пехар у облику гуске, прављен за династије Хан, од 206 пре Христа до 220 после Христа, који се сад налази у Саут-Кензингтону у Лондону). Значајно вајарство у почаст мртвих у Кини дели се на две категорије: на фигурине од иловаче, које су покапали заједно с мртвацем, и на камените споменике над самим гробовима. Међу најстарије примерке кинеске скулптуре спада једна фигура „Коња који гази варварина“ (датирана из 117 пре Христа), а међу најлепше један „Лав“ од камена (с почетка 6, века после Христа), оба откривена године 1917 од т. зв. Сегалске Експедиције у Кини, где се и сад налазе. У Европи је познат „Кореански мандарин" (сад у Саут-Кензингтону у Лондону), са једног гроба у Северној Кини (вероватно из 15. или 16. века), — необичан пример спокојства о којем смо напред говорили.

Али да се вратимо опет у Европу, где ћемо стати одмах пред познати „Споменик Гатемалате" у Падови, од Донатела (1386—1465), и пред Верокијева „Колеону", у Млецима, који објављују нову епоху вајарске уметности. На њих се надовезује Микеланџело, са „Гробницом Медичејаца“ и осталим својим делима (16. столеће).

Микеланџело везује стару уметност са новом уметношћу. Он је дао, колико је то било у његовој снази, скулптури на Западу опет место што га је била полако изгубила од времена Фидијина. Он је повратио поново драгоцену вредност самом материјалу, и способност његову да послужи за израду најблагороднијих дела, ако га се не злоупотребљава већ служи њиме пажљиво и с поштовањем. Темељно познавање технике здружило се код овог великог Талијана са титанским стваралачким импулзом, и са духом који је изнова открио тајну судбине човека. У Микеланџелу је дух Ренесансе достигао врхунац, у њему је душа процветала правом свешћу о лепоти. Човек је поново постао свестан свога тела створена по обличју и подобију Божјем. Он је опет стао на земљу слободан, жељан живота и сазнања; па иако се — како бисмо рекли да осећамо у тим фигурама што им је скулптор дао облик породила херојска сумња у човеков напор да може нешто

334