Nova Evropa
vrata do sredine svoda, hteo je već da ju otkrije, ma da stvar još nije bila dovršena, pa ni toj polovici nije još bila, kako se to kaže, data poslednja ruka. Mišljenje i iščekivanje, koje se o Mikelanjolu imalo, povuklo je čitav Rim da vidi ovo delo; pa je došao takodjer i Papa, Još pre nedo što se prašina, usled rušenja skel4, bila slegla,
ХХХУШ, — Kad se ovo desilo, videvši Rafael novi i čudesni način rada, on koji Je u oponašanju bio nenadmašan, паstojao je posredstvom Bramantea, da bi naslikao ostalo. Radi _ фоба se Mikelanjolo bio neobično uznemirio, i došavši pred Papu Julija, gorko se potužio na nepravdu koja mu se čini od strane Bramantea, i u njeđovoj prisutnosti jadikovao je pred Papom, iznoseći mu sve progone koje je on od njega pretrpeo. 1 ада је ujedno otkrio mnoge njeSove pogreške, a naročito kako je on, rušeći staru crkvu Sv. Petra, bacao dole one veličanstvene stupove, koji su se nalazili u onome hramu, nebrinući se, niti nemareći ništa, što se raspadaju u komade, тако 1ћ је тобао polako spuštati i sačuvati čitave, dokazujući kako je laka stvar postaviti ciglu do cigle, ali da je veoma teško istesati takav jedan stup;— i mnogo drugog čega što neću ovde prepričavati, tako da je Papa, saslušavši ove žalosne stvari, zaželeo. da Mikelanjolo nastavi posao, ukazujući mu više usluga nego igda pre toča, Mikelanjolo je dovršio čitavo ovo delo za dvadeset meseca {novembra 1509), bez pomoći od ikoga, pa čak ni od koga koji bi mu boje mešao. Istina je, da sam ga ja čuo govoriti, da delo nije dovršeno onako kako je on to hteo, i to zato što Sa je u tome sprečila žurba Pape. Ovaj je zapitao JednogS dana, kad će da svrši onu Kapelu, pa kad on odgovori: »Kad budem moбао«, Рара тазгбјеп odvrati: » Ti kao da želiš da te ja bacim dole sa tih skela«, Čuvši to Mikelanjolo reče u sebi: »Nećeš me baciti« (»Me non farrai tu gittare«), i skinuvši se naredi da se poruše skele i da se otkrije delo na Sesvete, što je Papa dočekao sa velikim zadovoljstvom, a ceo Rim s divljenjem, Bilo je | još potrebno prevući svod plavom: ultramarinom, suhom bojom, a ponegde i zlatom, da bi izgledalo raskošnije, I odista je Julije, pošto ga je prošao prvi zanos, hteo da Mikelanjolo dovrši delo, Ali ovaj, znajući koliko bi muke imao da ponovo podigne skele, odgovorio je, da ono što mu nedostaje nije baš tako važna stvar, »Bilo bi potrebno premazati a zlatom«, reče Papa, našto je Mikelanjolo, prisno, kako je obično opštio sa Njećovom Svetošću, odvratio: »Ja ne vidim da ljudi nose zlato«; nato Papa: »Biće odviše siromašno«, a Mikelanjolo: »Oni koji su ovde naslikani, i bili su siromašni« .,, Tako okrenuvši razgovor na šalu, ostade delo kako je bilo. Да пјеба је Mikelanjolo dobio, za sve svoje troškove, tri tisuće dukata...
264