Nova Evropa

Микеланџело.

(Ово што слиједи написано је као увод у једну кратку, популарну, студију о Микеланџелу,)

Држим да је ријетко кога од умјетника, способна да разумије Микеланџела, могла задовољити и једна биографија написана о њему, Уз сав респект што су му га одавали сви који су о њему писали, ми умјетници имамо увијек осјећај, да нам његово дјело није приказано у својој правој величини; он је и већи и компликованији него што се из тих књига може разабрати, Тим међутим не мислимо да умањимо поштен рад многих људи који су писали студије о овом великом Талијану, Али баш као што око великих дјела имаде много муке док се начине, тако, у мало мањој мјери, и око великих људи, док се објасни њихово дјело, Свакако ми се чини да се нећу преварити ако кажем, да не вјерујем да ће икада моћи написати потпуно дјело о Микеланџелу научници без умјетника, или умјетници без научника; први се држе много спољашњих факата, спољашње „реалности“ и догађаја који су забиљежени, док умјетници раде поглавито фантазијом, држећи се свог субјективног реконструјисања, Затим, људи од пера ријетко суу стању да виде оно што је иза и изнад дјела, или оно што је с оне стране дјела, а што је умјетник више или мање успио да пренесе у материјалну форму; ту им просто не достају нека чула да би то могли осјетити: немају луч маште којим би се, кроз дјело што је пред њима, пренијели у оно првобитно што је било пред аутором док га је радио. А умјетницима опет не достају толики други потребни елементи, прије свега вријеме и стрпљивост за испрпне студије, и поглавито вичност занату приказивања у писаном говору. Мораће се стога наћи неки средњи пут; да научници конзултују умјетнике; јер ако и за кога, то се за умјетника може казати да имаде свој унутарњи, скривени, свијет, који је много важнији од спољашњега, бар у погледу стварања.

Иако нема сумње да и на умјетника, као на сваког другог човјека, утичу материјалне и моралне прилике његове средине, и његове личне, те да утичу и на његово гледање на свијет и на његову фантазију, ипак тај утицај, у суштини, не игра одлучну улогу, и извјесни су људи, бар у свом главном бићу, изван непосредног утицаја времена и прилика које их окру-

жују. За Микеланџела се то може казати прије него и за кога другог,

Ови ретци немају амбиције да буду непогрешни водич у Микеланџелово дјело; они би тек да упозоре оне који се тим дјелом поближе занимају да не примају све за готово што у разним књигама пише о Микеланџелу, већ да настоје да га

243