Nova Evropa

Макејапјојо Виопагон.

(12 dela: „Zivotopisi najodličnijih slikar4, vajara, i neimara Renesanse",)

U sledećem donosimo nekoliko odeljaka iz poznate knjige čuvenoga Vazarija, učenika Mikelandželova i jednoga od preteča i osnivača baroka, Gjordje Vazari (Vasari), rodjen u Arecu 1511, bio je kroz dugi niz godina saveinik najuticajnijih krugova u Rimu i Firenci u pogledu umetnosti, pa je usled ioda vršio i sam znatan uticaj na umetnost svoga doba, Od njega su mnode velike freske i dobri portreti; osim toga više poznatih gradjevina, medju kojima je najpoznatija zgrada Uficija u Firenci, Ali je njegovo ime, više nedo po umetničkim radovima, poznato potomstvu poglavito po njegovim životopisima slavnih umetnika Renesanse, za koje je dugo prikupljao beleške, da ih izda prvi put 1550 godine, na poticaj kardinala Farneze, U svojoj vlastitoj biografiji, kojom završuje delo, kaže o tome Vazari; »U to doba« {tojest, kada je slikao svoje slike u palači San-Gjordjo, 1546) »išao sam češće uveče posle rada da розеНт, ха уебегот, ргезуеНоб kardinala Farneze, oko kojega bi se iskupljali mnogi odlični ljudi, da bi ga zabavili lepim razgovorima,,, Tako se povede reč jednog večera o galeriji monsinjora Gjovija, i o portretima čuvenih ljudi koji su u njoj po redu smešteni, sa zgodnim zapisima,« Sam Gjovijo iskaza želju, da uz te slike nadoveže »iraktat« o slikarima, pa Vazari obeća Kardinalu da će mu u tome pomoći, Tako dodje do ovoga dela nakon četiri godine; a već 1568 mogao je pisac, pošto je proputovao u tu svrhu celu Italiju, da da novo popunjeno i preradjeno izdanje, koje je onda poslužilo temeljem svim kasnijim izdanjima, medju kojima se naročito ističe kritično izdanje Karla Fraja (od 1887, u Berlinu), napred spomenuto, Vazari je bio oduševljen poštovalac Mikelardžela, pa se i životopis ovođa ističe medju ostalima nesamo obimnošću nego 1 toplinom kojom je pisan. On je dela Mikelandželova stavljao merilom najvišim zahtevima umetnosti, Umro је godine 1574, u Firenci,

Ovaj prevod izvršen je prema nemačkom izdanju Ernsta Jafe (Jaffć, u Berlinu 1910), iz čijeg su pogovora izvadjeni i ovi podaci,

Pošto su umni i odlični duhovi, idući za svetlom zvezdom preslavnoga Gjota i njegovih poslednika, upeli bili sve svoje sile, da svetu prikažu snagu podarenu im milošću neba i od pogodne mašte, te da s pomoću i posredstvom umetnosti zadovolje svojoj želji i predstave lepote prirode, da bi tako doprli do najvišeg smisla, koji mnogi nazivaju inteligencijom, pa sve to nije ništa pornoglo, obrnuo je napokon preblagi upravljač svetova svoje oči milostivo k zemlji, i videći uzaludnost svih napora, neuspeh vrednih nastojanja, sujetu ljudsku, koja je više udaljena od istine nego suton od svetlosti, namisli, ne bi li nas spasao od tolikih zabludA, da uputi na zemlju duh koji će, sveznajuć i vičan svakoj veštini i svakom pozivu, pokazati jasno,

279