Nova Evropa

Што се, уосталом, тиче Папе, замашност радова, које за његов рачун извршујем, допушта ми да се пред њим владам слободно, тако да више пута разговарајући са њим, у његовој присутности, задржим на глави своју шубару, а да и не опазим, и дајем слободан ток своме језику. А он и не помисли да ме опомене да откријем главу, него ме пушта да говорим колико ме је воља; и то су баш часови када му служим с кајвећом љубављу. Уосталом, ако би какав луђак увртео себи у главу да хоће да живи увек сам, да неће да пусти никога к себи близу, и кад би држао да је тако пронашао право средство да ужива живот, имали би право његови пријатељи да га напусте, и свет да га суди са највећом строгошћу. Али. оптуживати једног уметника, који хоће да живи сам, било зато што се сав посветио својој радњи, која садржава циљ његова живота, било зато што му је досадно да слуша разговоре без смисла; досађивати ономе који од вас

ништа не тражи, — то је највећа од свих неправда. Зашто.

хоћете да га присилите да суделује у бедноме расипању времена, како то ви чините2 Њему су од користи мир и тишина. Постоје интелектуалне радње које посвема апсорбују једног човека, тако да не остављају слободним ни најмањи део његове душе, да би га могао другима да приопшти. Кад би он имао на расположењу време што га ви имате, онда га осудите на смрт, што га не троши цело како то ви чините, по посетама, при поклонствима, и по другим благородним дужностима и радњама. Али кад га ионако нападате или хвалите једино ради забаве коју вам ствара, онда га боље пустите на миру да живи по своме генију. Задовољите се, што он уопште може да разговара са Папом или са Краљем..."

— „Месер Толомеји", рече тада Маркизица, „Ви ми сугеришете једну добру мисао. Кад бих се усудила да замолим Микеланџела, да нам изволи подати неколико објашњења о сликарству, он би лако био у стању да са муком доказује, како велики људи нису дужни да одговарају онима који не схватају разлог уметности,“

— „Одлична Госпођо", одврати Толомеји, „маестро Микеланџело мораће овде да учини једну изнимку. Он мора да нас упозна са својим идејама, маколико да не воли да их објављује пред светом,"

— „Ваше Превасходство има само да заповеди“, рече Микеланџело; „а мени се достоји слушати."

Маркизица се насмеши. „Кад смо се коначно сложили, рече, „била бих доиста и одвише жељна да сазнам Ваше мишљење о фламанском сликарству. Мени се чини, да оно поседује религијознији карактер од талијанског сликарства 2"

292

Манеа