Nova Evropa

umetnosti bile još povezane jedna uz drugu izilazeći iz zajedničkog korena nerazdeljene inspiracije, Vajarski karakter fresaka Sikstme udara u oči i mamje iskusnim posmatračima, dok opet neki kipovi, kao »Mojsije«, »Zamišljeni«, »Noć«, pružaju efekte »kjaroskura« i izgled jednog rada kičicom, A sve, i ireske i mramori, podložni su arhitektonskome principu, ostajući utelovljeni u masivu zgrade sa svojim polusvodovima i svojim pozadinama, Tako, koliko širma rešavanja toliko i neodlučnost ideje naznačuju Buonarotijevu delu jedinstveno mesto u sveopštoj istoriji umetnosti, Uzalud bi bilo tražiti, i kod starih, i kod modernih, drugi primer tako lične, tako veličanstvene, i u isti mah tako plahe i snažno pokušane obnove.

Taj pokušaj jeste jedan od najslavnijih primera energije, koji služi na ponos čovečamstvu, i dao mam je spomenike kojima vekovi neće prestati da se dive, To je istina koju ovde, držim, nije potrebno naglašavati, Uostalom, iako je taj pokušaj bio neobičan, pa možda i svojevoljan, on je dobrim delom bio opravdan, i s početka je blagotvorno uticao ma široke sfere imaginacije. Jer odista, ko bi mogao da rekne, da umeinost 16, stoleća bez snažnog podstreka danog joj od Mikelandžela ne bi ubrzo izbledela i otužala pod uticajem mlakih i sladunjavih opojnih snaga Renesanse? Kako da se, naprimer, ne prizna snažni impuls što ба је primila nežna Rajaelova duša od slika Sikstme?! Dovoljno je u Vatikanu proći od »Stanze della Segnatura« do »Helijodora«, da se uvidi odmah, kako je revolucija pokušama od Buonarotija proširila vidike stvarateljske moći i dala širine umetničkom ukusu,..

Neobičnost i odromnost, to su dva karakteristična znaka što, odmah na prvi pogled u delu Mikelandžela udaraju u oči i najivnog8 posmatrača; i samo razmišljanje, proučavamje, i navika, dopuštaju nam konačno da se približimo onim karalkterima, da ostanemo zadivljemi, i da pronalazimo u njima mulni izvor поућ uživanja, Izvesne Buonarotijeve koncepcije, neki njegovi projekti i njegove ćudljivosti, sile nas da i nehotično pomišljamo na heuravnoteženu imaginaciju, na rasipne kaprise najlantastičnijih rimskih imperatora, Kolos koji je on hteo jedamput da odvali u brdima Karare, nije još sve; čini nam se čisto da sanjamo, kad čitamo čuveno pismo u kome је ргефабао da će na irgu Firemce da podigne kip od mramora u čijoj šupljoj utrobi ima da stane čitav dućan, — ruka da posluži kao dimnjak, a glava kao zvonik crkve San Loremco: »Kad bi mu izlazio iz usta glas, čimilo bi se da gigant vapi za milosrdjem, osobito u praznične dane, kad zvone najveća Zvonma« ,,,

Odista, nikada umetnička inspiracija, poredjena Mikelandžela, nije pružala obeležje tako neiskaz

301