Nova Evropa

грацији, Тицијан расипао богатство своје сјајне боје, преносећи на својим платнима венецијански идеал људске лепоте, ражарене топлом крвљу, са пејзажем одевеним у златни и пурпурни сутон, — свуда је култура Ренесансе разливала таласе сласти живота. Борба, незадовољство, немоћна и надљудска срџба, стални су пратиоци и изражај Микеланџелове уметности. Ренесанса је у сликама расипала цвеће и смех, — он по њима дубе бразде боли, Његова су лица узорци херкуловског човечанства, коме је подарена величанствена снага ироније судбине, Човечанства осуђена на бол, и побеђена од несмиљеног Божанства, које му је дало живот,

Свежи благогласни ритми у просторима Рафаела, слатки звуци Коређа, и песме сласти у даљини, изражујући благошћу, као наглом брзином линија, пијанство и екстазу, гасну, док са свода и са жртвеника Сикстине пророчки грми крик тескобе и страх човечанства, створени од Микеланџела.

Adolfo Venfuri

(сенатор, и професор историје уметности на Римском Универзитету). (Превео с талијанског, Б, Радица.)

Mikelandželova lirika.

Pesme Mikelandžela zaslužuju posebnu pažnju. U nizu intimmih autentičnih svedočamstava o Mikelandželu one zauzimaju važno 1 naročito mesto. One su, iz raznih razloga, često neprevodive, i zato ih je najbolje čitati u originalu, Ipak su dosad prevedene već ma sve kulturne jezike; ponajmanje na naš jezik,

Biblijografija o Mikelandželovoj poeziji Je obimna, Spomenućemo ovde samo najvažnije, Pre konačnog izdamja, Mikelandželove pesme lutale su u rukopisima, i bile su saopštavane po tudjim deliha [Gjanotija, Vazarija, i Viktorije Kolone). Prvi se odlučio da ih izda Mikelandželo Mladji (»il giovan e«), sin nećaka Lijonarda, Nažalost, njegovo izdanje (Firenca, 1623) nije u svemu pouzdano; on je radio po vatikanskim origimalima, ali gdegod je tekst bio nerazumljiv on je uzimao sebi slobodu da ga sim ispravlja. Posle ovog izdanja, Mikelandželove pesme su neobično mnogo čitane, pa su priredjena razna kasnija izdanja, medju kojima veću vrednost ima C., Guasti: »Le Rime di M. B.« (Firenca, 1863), Prvo kritičko izdanje Mikelandželovih pesama objavio je (1897) бЛазоу1! пеmački poznavalac Mikelandžela, Karlo Fraj (Frey): »Die Dichtungšen des Michelagmolo Buonarroti«.

311