Nova Evropa

П

1. О рај, рај, Баћо те ратајаи fi dani, što mi beže, fo ogledalo, šfo svahom, ho ga mirno gleda, pravo Paže! Taho je svabom, hoji svršava basno, P'o ment: vreme odbegne, i jednog dana star osefi se, Ne vredi sada Pajanje, nif znam Pud bih i šlfa bih, smrću za vrafom. Ja dušman sebi samome, uzaman suze sipljem, uzdišem, ne povrafi se danaP izgubljen!

2. О рај, рај, ето трар zazivljem fo prošlo vreme, — а! пе nalazim nijednog dana posve mojega ! Varave nade, fašla željenja, uz plač i ljubav, plam i uzdahe, držahu duh mi, stog ih dobro znam; — nije mi nov nijedan osećaj —, i zalo sada faho pogibam od istine daleko; a da mi vreme nije odbeglo već polrajalo, još umor ne bih ćutio.

3. Kud lutom fabo, pravo ne znam sđm; i bojim se da znam, al vreme minulo lutanja moja olbriva, pa oči zalud zalvaram. Sad gle, bad daša svlači čauru, zivot i smrt se bore medj sobom, oboje u mom felu staračbom. 1 abo se ne varam — a hteo Bog da doista se varam! o Gospode, ispaštanje je večno, vidim da istinom poslužih se zlo, a ne znam čem se imam nadati.

?

313