Nova Evropa

противречним гласовима; једни им говоре: „Бићемо се до краја, ићи ћемо преко Арбаније, ха соколови!"; а други казују, да. је све свршено, да је тражен мир, да је непријатељ на Цетињу. Наше сјајне побједе у Санџаку, гдје смо непријатеља бацили назад и осигурали одступницу Србији, наше успјешно држање на Херцеговачком Фронту, — све се заборављало при мутним гласовима о политици главара. Ја сам још фунгирао као командант заштитних трупа, и о својим наредбама извјештавао сам Пешића. Али је толико било пољуљано поуздање војске, да су се многи чудом чудили кад су ме уопште виђели међу војском, и да им онако говорим. У вече ми дођоше уморну два синовца, и питали су ме да ли ја ону наредбу мислим озбиљно, или је то нека политика. [о ме довело до бјеснила, и доказивао сам им како јест озбиљно, како ћемо се повућ , и све, Нека друга два. синовца, са оцем једнога од њих, похитају два километра пред војском према Чеву да дочекају Аустријанце, Мајка вели оном једноме: „Не идите даље, ето Аустријанаца на ону пресјеклину!" Они отишли, срели се с Аустријанцима на 30 корака, и запуцали, Аустријанци се одмах разбацили у строј. Стари одскочи у страну навише, један млади одмах погине, а другог ране у ногу, Облете га војници, наиђе један официр Хрват, и док се он отимао да не да пушку, официр му говори; „Младићу, младићу, спаси живот! предај пушку!“ Мислио му је добро. А он пусти пушку а зграби револвер, те убије официра; нашто га војници одмах искасапе. Онај стари пуцао је револвером из стране, па су га убили као голуба.

Ево још једне епизоде из тих дана: док сам окупљао војску на сектору Ријека-Данилов Град, дође Краљ у аутомобилу међу војнике: „Хоћемо ли,.." (овде Сердар рече име племена, не сећам се више тачно кога, чини ми се Кучи или Пипери2 — П. С) „да бранимо ову земљу од Шваба7" — „Хоћемо, Господару!" — „Хоћемо ли заједно да се повучемо и боримо2" — „Хоћемо!“ — „Е, и ја велим хоћемо и“... (опсова нешто) „ко не стио! Но хајте кући, па се спремите за пут, узмите помало леба, обујте се, и чекајте док вас ја зовнем!" То рече па окрену ауто и оде. Војска се још више збуни; „Шта је то садг Јанко вели да се окупљамо овдје ma да одступамо; а он вели да најприје одемо кући7 А да, бога ми, Господар зна шта треба боље но Митар и Јанко.“ Па се разиђоше. (Ја овде прекинух Сердара питањем; „Чуо сам да је Краљ други пут тако долазио у војску аутом и заклињао их да се иде у бој на Царев Лаз, па да су га извиждали 2" „Вјерујем и то", одговори Сердар, па настави):

Петог јануара држали смо сједницу: Краљ, Влада, ија, у дворцу на Крушевцу, шта да се ради, Једногласно закључисмо, на крају крајева, да се повлачимо, те да се војсци изда наређење да бран“ одступницу. Ја нећу да кажем Краљу да сам

236