Nova Evropa

и хладним облацима њена неба, али радост новога живота још није обузела земљу. Ко је крив, и шта је узрок томе; Старији су гријешили, млађи наглили, а са стране подстрекавали, Сваки носи свој дио гријеха и одговорности. Али има се што прече рећи, да се не пише много о томе. Неће остати тајне закопане; а ћутање ни иначе није наша нацијонална врлина. Нећемо дакле поново претресати ни толико пута изношене грехове минулих господара Цетиња и режимских главара перјаничкога духа, који су злурадо гледали на сваког младића који би пошао на школовање у Србију, видећи у томе опасност за одржавање своје власти!,,, Ни оно у чему су сви гледали срећу — уједињење, није изведено без свађе и крви, Али се нећемо задржавати ни на питању; под којим је знаком вођена борба, и у чему је суштина спора; у судару идеја, или у судару интереса2 Јер ниједно од ових схватања и тумачења ствари неће променути стање које је иза тога настало, иако би — признајемо :— објективно процењивање чињеница имало свога значаја, а не би било без интереса и користи ни савјесно приказивање људи који су водили, те који и данас још представљају, двије генерације, два менталитета овог прелазног доба Црне Горе.

Није, уосталом, вођена борба само између старијих и млађих, и на потицаје споља, И у психичким особинама самих Црногораца нашло би се доста разлога и објашњења за ово. Болесни индивидуализам, ћуди и амбиције, увријеђена сујета и српски инат, узајамно оптуживање, и друге атавистичке склоности, нису остале без утицаја на заметање крвавих међусобица, исто као ни нагле промјене при нестајању једне државне посебности. Све негативно има своје узроке у психолошком стању момента, у рђавом раду од прије, и у злој памети политичких фактора; као што је и оно позитивно — стварање заједнице — дошло стицајем догађаја, по исто-

ријској нужности, и као резултат вјековних напора, дјејством ·

здравих народних инстинката. Залагање Црне Горе у темељ заједнице морало је бити, и окупљање у цјелину сљедовало је неминовно по сили историјских и нацијоналних разлога. Црна Гора је имала са Србијом једну политичку и културну мисао, један нацијонални идеал, те кад су уклоњене преграде морало се брисати и све што их раздваја. Спајање уједно без граница, да би и друге окупили, одређено је унапред живим силама народног јединства, — нијесу зато биле потребне нарочите дипломатске вештине Џешића, нити су то могли спречити гајетски јунаци или локална мегаломанија, Црна Гора, у својој цјелини, одувјек је испољавала јаку интујицију и високо морално осјећање за све што је нацијонално; њен оштри смисао за погађање правих путева, који воде народној будућности, није никоме остао скривен, Није се дакле

199

| | |