Nova Evropa

требало плашити застрањивања: византијска средства и хајдучка одметања била су подједнако излишна. |

Ово треба, чини нам се, да стално имају у виду сви заинтересовани политички корифеји, те да утолико више осјете моралну одговорност за досадање, и обавезу за позитивнији рад у овом највише растрганом дијелу наше државе за ратовања и до данас. Пролазе полако мучни дани кризе и превирања, а не осјећа се још никакав потицај културнога дјеловања. Раскидани политичким ветровима и унутарњим трзавицама, поврх преживјелога слома у Рату, крајеви Црне Горе чаме изнурени и чекају на нове људе или на сарадњу поцијепаних снага. Тежња млађих, да све поведу за собом, није у свему успјела. Радило се на пркос, наишло се на супротивљење, Старији су хтјели да задрже вријеме и нови ток "ствари, а млађе покољење опет показало је застрањивања која су повела у другу крајност. Тиме је изазвана колебљивост маса, а гомила је и иначе склона да се враћа старим путевима, да опет уздиже идеале које је порицала, способна да се поново повије куд је јачи поведе. Велики дио старијих, досљедно својим ранијим навикама да пристаје уз онога који је моћан, потражио је себи потребни заклон за очување својих личних интереса. Мјесто ранијих праваша и клубаша, режимлија и омладинаца, или недавних „бјелаша“ и „зеленаша“, настали су: радикали, демократе, републиканци, федералисти, и комунисти. Ипак се у њима разликују двије струје са својим тежњама унутра и изван локалних граница. Можда ће се из тако опречних праваца ипак створити једна одређена снага, са свим особинама сила из којих је постала, те ће из судара супротних погледа избити искра која ће освијетлити пут ка једној успјешнијој солуцији спорова и проблема. Жеља за обновом и једним културним животом, и нада у то, још једино даје снаге да се издржи.

Бољи дани у Црној Гори требало би да значе кидање са досадашњим међусобицама и враћање к позитивном раду. Као обиљежје промјене у држању главних фактора према Црној Гори имало би да буде преношење њихових брига са политичког терена на економско-социјални терен. На њему су стварне недаће и нерјешени проблеми, и ту мора да стоји средиште свих интереса и целокупног дјеловања. Историјске прилике учиниле су да се у Црној Гори развију један патријотски милитаризам и извесне конзервативне особине, Епска поезија, и традиција херојских времена са очуваном вјером до јучер, важиле су као једини подстрекачи народног живота. Али благодарећи природној бистрини горштака, и школованом дијелу народног елемента, у малим црногорским кућама испод камених брда и великих планина осјећа се потреба за напре- · днијим животом као једна општа чежња; само што се данас

o

200