Nova Evropa

u njoj raditi, samo lica koja se još nisu potpuno srodila sa njenim dosadašnjim radom, koja su još sposobna da se oslobode predrasude da škola mora da bude baš ovakva kakva je sad, Sve dotle dok se ne osposobe kadrovi novog učiteljskog osoblja, naravno, neće se moći ni školski red temeljno relormisati, Zato se, kod pitanja temeljne reforme škole, na prvom mestu ne radi o prođramima i školskim planovima, već o tome kakvo treba da bude novo učiteljsko osoblje i koje st mere kojima se ono može stvoriti, To je jedimo pitanje od praktičnog značenja, jer u pogledu ciljeva savremene škole, i metod4 koji se u njoj primenjuju, nema ionako znatnih razmimoilaženja u pedagoškom svetu,

Treba stvoriti novu školu. Ali se ona ne može stvoriti nikakvim odredbama i nmaredjenjima. Ona može da bude samo plod složnog truda novog učiteljskog osoblja, koje će dejstvovati u okviru više ili manje široko ocrtanog zadatka. Ako ovo osoblje ima potrebnu spremu, ako vlada dovoljnim. naučnim znanjima, i u pogledu materijala koji ima da predaje ı u podledu potreba i zahteva detinje prirode, t. j, ako se dobije uverenje da su deca u školi svakako dobro ostavljena, da im se neće naneti šteta, onda se učiteljskom osoblju može i mora u odredjenim granicama dati sloboda da traže nove puteve i metode, da se uče jedan od drugog, da se uzajamno služe stečenim iskustvom, Može se onda biti siguran, da će se otkriti tolika količina stvaralačkih snaga — 1 Код učitelja i kod učenika — o kolikoj se sada ne sme ni sanjati, »Duh diše gdedod hoće«, — samo da ne treba zaključati u tfammnicu, jer je u zađušljivu zraku teško disati, — u tamnicu koja se danas zove »škola«.

(Prevedeno s ruskog rukopisa.)

Alebsandar Grombah.

O читању у школи.

(Писац овог чланка је један од најпознатијих руских педагога и критичара литературе за децу, бивши вишегодишњи уредник специјалног часописа „Шта и како да читају деца", и писац читавога низа приповедака за децу, од којих су неке преведене и на српскохрватски. Сада је професор Руско-српске Гимназије у Београду.)

Данас, као и у прошла времена, не престајемо слушати изразе чуђења ради назадности несамо народних маса већ и тобоже интелигентног света. Доиста је чудновато, како су широки слојеви друштва мало просвећени кад се њихово знање упореди са релативно врло високим резултатима савремене културе, Отвори ли се само каталог какве веће књиж-

262

а: