Nova Evropa

На какав начин читају код нас читаоци-почетници, деца,

ученици2 — Свако ко је иоле пажљиво пратио дечје читање, "имао је зацело прилике да се увери, како деца — у огромној већини — читају књиге веома непажљиво, површно, без уду-

бљавања у садржину оног што читају, Ученици избегавају сваку и мало озбиљнију књигу, књигу која тражи од читаоца нешто напора; или, ако је и отпочну читати, они је убрзо баце, чим опазе да тешко разумевају. Књиге из лепе књижевности баци читају обично тако да у њима прате само развијање догађаја, без задубљавања у уметничку суштину, у суштину дотичног дела. Није стога редак случај, да ђаци испусте по две-три странице текста, где долазе описи идеја, где нема разговора јунака и причање њихових подвига. А баш у делима великих уметника треба главну пажњу обратити на анализу душевних доживљаја. Овај начин читања објашњава познату појаву да деца у школи воле књиге лаке и лакоумне садржине, које се глатко и брзо читају, без икакова напора мисли. Родитељи, па понекад и наставници, са поносом говоре да им деца и баци радо и много читају, да управо „гутају књиге". Таква деца заиста гутају књиге, само што им од њих остаје врло мало, често сасвим ништа, Овакво читање не може обогатити дечји ум, оплеменити душу, помоћи моралном и естетском напретку детета. Пошто смо научили дете механички да чита, ми му дајемо обично савет: „Читај што више", па препуштамо лаку и слабу лађицу њеној судбини међу таласима бескрајног књижевног мора. И деца почињу да читају свашта, без критике, без избора и суда, штогод им падне у руке, навикавајући се да у томе налазе лаку забаву и веселу разоноду. Крајње је већ време, категорички препоручити наставницима, да своје ђаке уче да читање не сматрају само као разоноду, већ као озбиљан посао за који се траже пажња и напор. Да се тај циљ постигне, треба на првом месту заштитити младе читаоце од штетних књига под којом речју разумевамо несамо лоше књиге, које су од непосредне штете, него и недогледну књижевну макулатуру, масу књига неукусних и ружних у естетском смислу, које су нажалост у претежној већини у у свим књижевностима намењеним деци. Треба настојати да деца читају само добре књиге, само књиге од праве уметничке вредности, или књиге приступачне разумевању и истините у научном погледу. Много више вреди прочитати једну добру књигу два-три пута него неколико књига једанпут али површно,

Методика дечјег читања оправдано препоручује заједничко читање са дететом, — читање на глас, са упозоравањем детета на све што је лепо и важно, и са тумачењем оног што није зањ схватљиво. Главне дужности руковаоца дечјим читањем могу се, по нашем мишљењу, свести на следеће три тачке: 1) на све начине заштитити дете од књига лоших, штетних, и

264