Nova Evropa

себе Медицина, у којој рад у лабораторијама и клиникама нарочито тражи већи број помоћног особља, изишло би да на том Факултету на свака два ученика долази по један државни службеник, а на пет ученика један наставник!,.. Уз то, ти прескупи троструки факултети не могу бити ни добри. Зна се, например, колико је техничких факултета у Европи на добром гласу, иако у културним и технички израђеним областима и јаким индустријским центрима студенти технике уче гледајући око себе исто колико слушајући предавања у школи, А како тек техника може бити добра са нашим малим средствима, испарчана на три стране, у једној примитивној земљи у којој се трећина болница осветљава још петролејским лампама, у великом делу земље оре дрвеним плугом, и рабапијска кола конкуришу и аутомобилима и државним жељезницама !

Неизбежно снижено мерило у одабирању наставника за толики

број катедара, и тежња факултета да формално испуне разлоге за своје постојање, бирократизују науку; раскошни начин гајења науке као цвећа у саксији, трује Универзитет бирократским каријеризмом, а државни буџет терети излишним издацима. Са свима потребним оградама и извињењима, ја сам у буџетској расправи за годину 1926/27 морао говорити O инфлацији научника. Без хонорарних и контрактуалних професора (међу којима има неколико најкрупнијих именај универзитети Југославије броје 250 наставника са највишом универзитетском и научном титулом — редовних професора | Што се тиче мерила у гомилању асистената, довољно је споменути да је за годину 1926/27 створено било чак и место асистента на Богословском Факултету у Београду! Могло би се уопште питати, с каквим се разлогом богословље нашло међу слободним катедрама науке на Универзитету; а двапут се запитати; каква може бити функција тога асистента у једној догматичној дисциплини без експеримената, и слободе доказивања 7

Док развијање Универзитета иде насумце, без система, без јасне идеје о улози тог највишег научног завода у животу народном, девет народних позоришта — три средишна и шест обласних (оперетских!) — троше 47 милијона, немичући се из својих девет градова. 12 милијона утрошено је на раскошне привремене павиљоне на страним изложбама, док у земљи немамо ни најскромније дашчаре за изложбе наших уметника. Другим речима, оно мало средстава што просвета с тешком муком ишчупа за себе, упропашћује се непаметно, неукусно и донекле чак недостојно, на циљеве који служе као правдање. Уметност од свих тих милијона добија врло мало, а негде и ништа, док мегаломанија, непотизам, и бирократизам, развраћују једну средину у којој су слободна и равноправна утакмица, лично прегнуће, и чедност амбиција, неизоставни услови напретка.

244