Nova Evropa

То развлачење лево и десно, удвојено племенским мерилом, довело је до три Медицине, три велике Опере, и до вештачког стварања места у просветним установама у Београду и Загребу, из једног јединог разлога: да једна страна не остане без нечега што друга страна има. То дометање на једну и другу страну, да би се задовољила рђаво схваћена формална равноправност, одвела је већ до апсурдног стања у организацији културних послова и распореду средстава за њих. Нити се може бранити, нити спровести, начело „сваком своје“ (како га је од прилике формулисао један говорник Федералистичке Партије), већ може бити једино: свакоме по стварној потреби, у складу са општим потребама земље, А лако је доказати, да паралелизам не значи равноправност. Подизање упропашћених просветних установа у Србији, за прве три-четири године иза Рата, тражило је несразмерно већа средства од оних што су давана за просветне установе на другим странама. Продужење здравог развоја Опере и Глазбеног Завода у Загребу очевидно тражи већа средства од оних која су потребна за данашње стање тих установа у Београду. Реч може бити дакле не о једнакости цифара, већ о једнакости услова за редован развој.

Али нада сва ова посматрања и поређења, и по установама и по покрајинама, у просветној политици мора пресудну реч добити: природан културни развој народа као пелине. Уздизање наших научних и уметничких установа несумњиво је природна тежња просвећенијих слојева у великим културним центрима. Али кад то развијање у висину изгуби размеру са развијањем у ширину, оно и у културноми у сопијалном, па према томе и у нацијоналном, смислу излази из оквира народне просветне политике, А прави је парадокс да таква једна господска политика добије маха у ери надметања у сељачкој демагогији |

за скупих искустава, та аномалија је најзад уочена, Један Министар Просвете учинио је признања о томе у свом експозеу у Финансијском Одбору, а његов последник одмах затим у буџетском претресу у самој Народној Скупштини. И сам буџет за нову годину 1927/28 показује нешто тежње за здравију просветну политику. Пораст просветног буџета, у смањену укупном државном буџету, показује, ако и не још праву размеру, ипак извесно побољшање, Стварно је и видно побољшање у основној настави и народном просвећивању, који су добили 115 милијона више, а заједно са средњом наставом у просветном буџету скочили од 6990 на 7890. У буџету самог Министарства Просвете, који је од 57'/2 милијона сведен на 2072 милијона, стварне уштеде у управним издацима нису веће од 3 милијона. Остале уштеде су на стипендијама (6:/2 милијона), помоћи друштвима (1:/2), на оправкама зграда (5),

245