Nova Evropa

stvarima koje su se desile za njegove uprave kao šefa javne bezbednosti samo sa dozvolom Ministra Policije i Ministra Inostranih Dela; a G. Skoti, koji je još i danas naš počasni generalni konzul u Rimu, sprovodeći gornji odgovor G., Viljanija, u svome pismu {od 14, XII, 1924) kaže: »Uostalom, ja koji sam posredovao izmedju. Viljanija, Nj, E. Ristića, i prijatelja Živaljevića, sečam.se vrlo dobro (mi ricordo benissimo), da је орtužba, o kojoj govorite u svome pismu sem a-– готи У Пјап!ји, ч опо Чођа Чота 1 готша по рода пића (ауапгаћа) ртобтуц Сопђе УМ, б!те зе ргауда!јо i proterivanje njegove рогоdice за talijanskog zemljišta«, Kasnije {krajem juna 1926) ispričao je opširno isti počasni generalni konzul Skoti, pred poslanikom Jugoslavije, G, Balugdžićem, i predamnom, u palati Borgeze {gde зе sada nalazi naše Poslanstvo), na francuskom jeziku, celu »aferu«: kako je on pratio pok, Ristića Viljaniju, da mu ovaj pokaže ceo »dosije« iz ciriškog konzulata, i kako je Nj, E, izišla od prefekta potpumo ubedjena o krivici Dra, Luja Vojnovića, Toga dana obećao je počasni

generalni konzul G, Balugdžiću, da će otići do senatora Vilja_ nija, i pitati, gde su oni dokumenti (koje je ovaj, u svoje vreme, nudio Srbijanskoj Vladi da ih za nju fotograliše, pa — nije dobio odgovora!) i da li bi se mogli opet pronaći u arhivi nekog ministarstva; ali je već idućih dan4 obavestio i Poslanika i meme, da je G, Viljani bolestan, u postelji, i da nije za razgovor, nego da će on, G, Skoti, pokušali izvideti stvar 'kod svoda prijatelja, sadašnjega prefekta rimske pwpolicije, pa se nada da će dobiti sve što traži, Na tome je, medjutim, dosada ostalo, Najprirodnije bi bilo, naravno, da se naša spoljna služba obrati meposredmo falijanskom Ministarstvu Inostranih Delša za posredovanje po ovoj stvari; samo što, kod današnjih naših одпоза sa zvaničnom Ttalijom, nema izgleda da bi se tim putem u dogledno vreme došlo do onoga što se traži, Ne treba, medjutim, zaboraviti, da »dokumenta« o kojima je reč ni sami Talijani ne bi danas više tako lako pronašli, jer su. ova za poslednjih godina mnogo cirkulirala po gradovima Italije, gde su vodjeni razni procesi protivu pojedinih talijanskih gradjan4 čija su imena nadjena na listama konfidenata, te koji su sumnjičeni za veze s austrijskim Konzulatom mu Cirihu za vreme Rata, Jedan od mnajčuvenijih procesa bio je onaj, u dva-tri maha obnavljani, o potapanju talijanskog drednota »Leonardo da Vinči« u zalivu od Taranta {o kojem smo izvestili u članku »Špijunaža u Švajcarskoj, za vreme Rata«, u »N, E,« od 21, IV. 1925),

_ Osim iskaza i pisanih kazivanja pok, Ristića i G, Dan, Živaljevića, i našeg počasnog generalnoš konzula u Rimu G,

107