Nova Evropa

Skotija, ima još nekih, posrednih i neposrednih, izveštaja o Rkompromitujućim dokumentima u vezi s imenom Dra, Luja Vojnovića i njegove žene Tinke, Kako je već pok. Ristić rekao {u jednom od svojih pisama), o samoj provali u Сизћи боуот о se »najako« u Rimu, Ali i u Švajcarskoj; pa i medju našim ondašnjim izbeglicama, o čemu svedoči zabeleška u knjizi G. Jov. N., Tomića »Jugoslavija u emigraciji« {na str, 205/206), koja je izašla pre kazivanja Dra, Hinkovića u »Obzoru« {još 1921). Tu je zabeležen jedam razgovor izmedju pisca i talijanskog publiciste Gj. Kaprina, pred tadašnjim talijanskim gceneralnim Копхшот Žženevskim, markizom Vivalbom, Та је zabeleška učinjena 22, maja 1917, a razgovor je vodjen, na nekoliko dana ranije, u kući bogatoša Amerikanca prol, Нетопа, za obedom, L. Vojnovića imenuje pisac ispod crte {citrajući onu belešku iz »Videla«), a u tekstu spominje, osim autođrafa nadjenih u Cirihu, još i druge nepohvalne podvigše ovog »internacijonalnogs tipa«, Nije nam poznato da je 6. Vojnović reađovao na ovi zabelešku, a Još manje da je pisca fužio sudu, U knjizi G. Tomića, kao i inače po spisima i memoarima drugđih lica koja su tada boravila u Švajcarskoj, često se spominje »špijunska almoslera«, koja je baš onda (godine 1916 i 1917) bila u svome zenitu, i naročito se ističe veliki broj Jugosloven4, osobito iz Monarhije, koji je bio u službi Austrije,

Kada je pok. Ristić pričao u Rimu o provali u austrijski konzulat »uglednim našim sunarodnicima«, bio je medju ovima i G. Dr. Trumbić, predsednik Jugoslovenskog Odbora, koji mam je, па maše pitanje, ličmo potvrdio tačnost navoda G. Hinkovića, Osim nješa, i samog Dra, Hinkovića, bili su tada u Rimu prisutni ovim razgovorima, na povratku sa Krfa (posle donesene Kriske Deklaracije), člamovi bivše# koalicijonog Kabineta na Krfu (koji su zbog osude u Solunskom Procesu izašli bili iz Vlade, te se nalazili na putu za Francusku), G.G. Ljuba Davidović, Dr. Voja Marinković, i polk, Drašković; zatim, bio je tu i pok, Mih, Gavrilović, docnije poslanik u Londonu, i — od članova Jugoslovenskos Odbora — još i G. Dr, F., Potočnjak. Ovaj poslednji potvrdio je navode G, Dra, Hinkovića javno {u »Obzoru« od 7, avgusta 1924); a ostali, koji su još u životu, učiniće to verovatno ako ih sud pozove kao svedoke,

Da spomenemo još i ovo, Imali smo prilike govoriti, povodom ove stvari, i s jednim bivšim oficirom i konzulom austrijskim (nismo tražili ovlašćenje da ga imenujemo), koji je tada (s proleća 1917) bio u Bernu, te koji dobro poznaje G. Vojnovića i zna za provalu u ciriški konzulat, On nas je — за зуоба gledišta — uveravao, da гаје тобиспо да је С. Vojnović uple-

108