Nova Evropa

sumnje protivu Dra, Luja Vojnovića i njegove žene, i da ujedno da opis sredine iz koje su mogli poteći, i u kojoj su mogli postati, kompromitujući dokumenti o kojima je боге reč, Austrijski generalmajor m penziji M, Vorner (Michael von Vorner) objavio je, u uskršnjem broju 1926 »Neues VXiener Journal«-a {od 4, aprila) članak pod natpisom; »Maršal Konrad i grof Lipaj (Marschall Conrad und Graf Lippay). Jedan plan za iskorišćavanje talijanske krize s početka godine 1916. (12 neobjavljenih hartija,}, u kojem se »poznati austroiil, i takodjer u Italiji vrlo uticajni balkanski diplomat Lujo Conte Vojnović« dovodi u vezu sa austrougarskim agentom i diplomatom Rkonte-Lipajem, i sa planom оуоба да, и toku mata, odvoji Italiju od Saveznika i privuče je na stranu Centralnih SilA, Pritisnut ovim svedočanstvom — i beogradskom Vladom {koja mu još uvek isplaćuje, u gotovu, »narodno priznanje« za patrijotski rad), — Lujo knez Vojnović dao je jedan demanti u »Obzoru« {od 26. maja 1926), i tužio je G. Dra, Hinkovića sudu što je reprodukovao članak бепегатаjora Vornera, sa svojim komentarom {u »Obzoru« od 11. aprila 1926: »Conte Lujo Vojnović i nješove veze u Ratu«). ({I »Nova Evropa«, od 11. aprila 1926, donela je belešku o ovoj stvari род naslovom: »ledan prijatelj grofa L. Vojnovića«, — ali nju Gospodin Grof nije tužio!) Ova je parnica sada pred zagrebačkim Sudbenim Stolom, pa nećemo dalje na njoj zastati, jer će javnost imati prilike da čuje sve pojedinosti na dlavnoj raspravi, Upućujemo ovde naše čitaoce jedino još na krai članka G. Petra Plamenca, bivšeg Ministra Inostranih Dela Crne Gore (»Jedan zabludeli sin domovine prostranog Jugoslovenstva«), koji preti opet nekim kompromitujućim dokumentima, te kojega će Gospodin Grof morati takodjer pozvati na sud,

A mi ćemo da se vratimo na samu onu provalu u ciriški austrijski Konzulat, za koju smo rekli da spada medju majdrskije podvige Svetskoga Rata, te koju smo obećali opisati u jednom posebnom članku, budući da smo o tom prikupili dosta zanimljiva gradiva, Prilike u kojima je došlo, i moglo doći, do one provale, opisali smo, u krupnim potezima u боге spomenutom članku: »Špijunaža u Švajcarskoj, za vreme Rata« (»Nova Evropa« XI, 369—376),

*

U stvari, pogrešno se govorilo, i još govori, o provali u ciriški austrijski komzulat. Austrijski marinski izaslanik za izveštajnu službu u Švajcarskoj, kapetan bojnog broda (»Linienschiffskapitane) Rudolf Majer, koji je poslat onamo kao »samostalan komandant«, — a kome je bio prikomandovan od strane nemačke mornarice rezervni marinski kapetan

110