Nova Evropa

dok su sve to uneli neopaženo u sobu gde se nalazila kasa, Medju prvim akcijama, kad su jednom bili na licu mesta, bilo je sečenje telefonske žice, Papini, medjutim, prišao je odmah kasi i dao se na glavni posao, »Nakon pet sati rada, naporna, бтохтбауа, 1 17питауајисеб тада« — Каге Рарпи —, »рм бети па је ротабао Вгопстп, геби бис! тапотејат па аратаји 1 dodajući mi potrebno orudje, sve šu teškoće bile savladame. Delo je bilo izvršeno, Oko 3% izjutra, kasa je bila otvorena, i Ja sam mogao rukama uhvatiti sve dokumente i sve dragocenosti, uključujući tu i jedmu bogatu zbirku maraka...« {za kojom G. Šnajder i danas Još naročito žali). »Sve sam to dao Biniju i Tanciniju, koji stu se postarali da strpaju dragoceni materijal ı četiri ručna kofera,« Dok su se Papini i Broncin mučili oko kase, Bini i Tancimi su pregledali ostale objekte u sobi i po okolnim prostorijama, otvarajući stolove za pisanje i vadeći iz njih ono što im se činilo od veće važnosti, Oko 4 sata, napustiše Biro sa kulerima Bini, Tancini, i Broncin, dok je Papini ostao da pozatvara vrata, i da ih što bolje zarigšla da bi što duže trajalo dok ih opet otvore...

Dokumenti i sav ostali materijal odneseni su pravo na željezničku stanicu, pa otud u Bern, u talijansko Poslanstvo, gde da prihvatio barom Alojzi Tu su ga tri dana i tri noći pregledali, klasifikovali, i dešifrovali, uz Tancinija, dva selkretara Poslanstva, obadva člana talijanske iredente, inžinjer Hugo Kapeleti (Cappelletti), u svojstvu vice-konzula, i inžimjer Salvatore Bones (Bonnes), u svojstvu atašeja pri Poslanstvu. Otuda je onda sve odmeseno u Milan, a posle u Rim. Svaki od učesnika, i neposrednih i posrednih, ispričao je u više navrata, kako već rekosmo, istoriju ove provale, i poimence ulogu koju je on u njoj igrao, usled čega su se izrodili razni nesporazumi i kontroverze, često vrlo zanimljive i karajkteristične; ali bi nas odviše daleko odvelo da na njima zastanemo. Hoćemo samo još sa nekoliko reči da zabeležimo glavnu intrigu koja je nastala iz ove alere u Italiji, u vezi sa potapanjem drednota »Leonarda da Vinči«, jer ta istorija, kako napred rekosmo, još nije svršena, pa će pouzdano o njoj Još biti često govora u svetskoj štampi, To je istorija tajanstvenoda inžinjera Fala, najokretnijes i najopasnijeg špijuna u Svetskom Ratu, pravos vinovnika, kako svi misle, propasti »Leonarda«, i tolikih drugih sličnih podviga 1 nesreća.

*

1. marta 1917 uhapšen je u Rimu, u svome stanu {u Via della Vita) — rano izjutra, podignut iz postelje — inžinir Čezare Santoro, po nalogu Obaveštajnog Odeljenja Ratne Mornarice, pri kojem je bio ranije na službi pa je otpušten, Ovo melodramatično hapšenje usledilo je na osnovu jednog

122