Nova Evropa

фејебтата što ба је 28. februara uveče poslao bio, šifrom, u Rim, baron Alojzi iz Poslanstva u Bernu, dok su još učesnik u provali u austrijski Marinski Biro Tancini i sekretari poslanstva sortirali opljačkane dokumente, U depeši je stajalo, medju ostalim, da se iz dokumenata razaznaje, da je organizator atentata na drednot »Leonardo da Vinči« inž, Santoro, Ova je depeša stisla u Rim u 2 sata noću 1, marta, admirala Koncu, šetu Obaveštajnog Odeljenja, koji ju je dešifrovao, te odmah zatim naredio hapšenje Santora; ujedno je naredio da se stavi pod nadzor tada kapetam bojnog broda, a kasnije admiral i kraljev marinski adjutant, Roberto Monaco duca di Lomngano, jer je u onoj depeši stajalo, da je Santoro delovao pod okriljem ovog visokog marinskog oficira, Santora su tada izveli pred vojni sud u Rimu, i osudili đa — 14, maja 1918 — na dvadeset godina robije, — ali ne radi atentata na »Leonarda« već radi veza s neprijateljem i nekih sitnih krivica! Pošto je viši vojni sud odbio njegov priziv, on је ролиlovan prvo na polovinu kazne {jula 1921), a posle šest meseca {februara 1922) oproštena mu je i ostala kazna, te je pušten па

slobodu,

Kada je pred vojnim sudom u Gjenovi počeo proces radi pronalaženja vinovnika za katastrofu »Leonarda« {1918} , Stenos Tancini napisao je ono pismo Sudu, koje smo mapred spomenuli; u njemu se kaže: »Najviše me je iznenadilo (pri sortiranju ciriških dokumenata) jedno. pismo, pisano tajnim maslilom, a polpisano imenom Santoro, kojim se izveštava Majer o potapanju ,Leonarda da Vinčija', i opisuju se okolnosti u kojima je brod konačno propao, prema obaveštenjima za koja Santoro tvrdi da ih je dobio od jednoga ·kapetana bojnog broda, čije ime ovde prećutkujem, ali koje sam usmeno dostavio Vašoj Ekselenciji, Santoro je u tom pismu još rekao, da se neposredni vinovnik potapanja broda, čije se ime nalazi na spisku tobože mrtvih usled katastrofe, spasao, i da je, dok on ovo piše, prešao granicu sa lažnim dokumentima unapred pripremljenim, Ovo Santorovo pismo čitali su, osim mene, još i gospoda Kapeleti, Bones, i Bugdović, u Bernu; zatim je dostavljeno u Milan komandantu Alojziju, koji ga je od svoje strane dostavio u Rim ma ruke komandanta Konca,« Na ovo pismo Tancinija — za kojega, uzgred budi rečeno, sve пјебоуе зфагеšine, i njeBovi drugovi u Ratu, jednodušno kažu da je пезато čovek pouzdan i verodostojan, nego i pun inicijative i umešnosti, — Vojni Sud zatražio je od Ministarstva Marine pismo Santora o kojemu je gore reč, ali je dobio odgovor da toga pisma nema, već je dostavljen samo gore spomenuti tele6ram barona Alojzija u prepisu. Tađa je otpočela diskusija oko tog pisma Santorova, koje ni do danas nije pronadjeno, te za koje

123