Nova Evropa

viškom, u pogšledu svojih kvalitativnih gubitaka, koji su nastali usled istrebljavanja njegovih majboljih elemenata, U isto vreme, spahijska zemlja dala je seljaštvu široko polje za rad i zaradu, Kao rezultat, seljački će stalež — jedini od sviju — izaći iz Revolucije me obesnažen, nego ojačan, ne u opadanju neso na porastu. U raskom životu om već i sada više važi, aktivniji је i uticajniji, međo pre Revolucije, Nepismenost je doduše porasla, ali se inertnost smanjila, a težnje su postale jasnije i svuda se osećaju, u svima granama seoskog života: kod kuće, u Školi, u crkvi, u gospodarstvu, u političkoj borbi, Ovu činjenicu zabeležila je već i muska lepa književnost: Još nikad, čak ni sedamdesetih godina prošlog stoleća, ona nije bila toliko zasićena selom i seljaštvom, kao danas, Opazili su to i boljševici, i za njih je, prema izjavama njihovih vodja, pitanje veze sa selom (»sm y č k a«) postalo glavnim pitanjem njihove unutrašnje politike, Imao je dakle pravo Maksim Gorki, kada

je (godine 1922) — u razgovoru sa jednim engleskim novinarem — izjavio, da će seljačko more preplaviti Rusiju i

s njome zajedno njenu komunističku vladu. Baš kao pravo more, seljačka Rusija sve više juri ka svom gospodarskom i političkom uredjenju, Juri nevidljivo i često prikrivemo, ali bez prekida i bez povlačenja. Ko dobro zagleda uočiće to ako prati procese koji se razvijaju posred 22 milijona seljačkih gospodarstava, u krugu 120 milijona seljaka, stanovnika 400 hiljada sela, te zaselaka i pojedinih seoskih kuća' i Којеђа, razbačemih širom ogromnih ruskih prostora,

Rezimujući ukratko što smo dovde rekli povodom socijalne transformacije Rusije, utvrdjujemo, pre svega, da je prestao igrati svoju društvemu ulogu veleposednički stalež, koji je toliko vremena gospodario Rusijom, i da kao stalež on više verovajtno me će mi postojati u budućoj Rusiji, jer zemlja i vlast nad njome nisu više u njegovim rukama; njegovi ostaci rasturiće se po drugim društvenim slojevima. — Teško Je, dalje, nastradao, ali nije propao, 'druči društveni sloj, buržoazija; počev od godine 1921, on raste i brojno i po svome značemju, iako se Иста пјебоу зазђау ртотепио i kvalitativno snizio, iskustvo života pokazalo je njegovu korisnost u narodnogospodarskom smislu, njeđovu mezamenjivost, memogućnost njegova uništenja, ni sada mi u dogledmoj budućnosti. — Nastradao Je, zatim, i treći stalež, inteligencija; ona je, u znatnim količinama, izginula fizički, ali su još značajniji i veći njeni kvalitativni gubici, psihički i ideološki, Nova inteligencija, koja je odrasla usred strašne borbe za opstanak, pokazaće još manje od starijih generacija društvenog oduševljenja i idealizma, u korist praktičnosti, poslovne spreme, životne borbenosti i realizma: dahovno siromašnija, inteligencija se približila donjim

279