Nova Evropa

Književna kronika, Pismo G. B, Radice.

Gospodine uredmiče, — Kako saznajem, doneo је zagrebački »Vijenac« {u svesci za jul i avgust) jedan napadaj na mene na koji u ovom času, iz inozemstva, ne mogu odgovoriti, jer nemam pri ruci potrebno fradivo. Radi se naime o stvarima Које зи stare blizu pet Sodina, i o kojima je već bilo reči i u javnosti i na sudu, pa bi sve to trebalo izneti i osvetliti u vezi jednog s drugim, To ću učiniti čim se vratim kući, Ali bih ipak želeo, povodom ovog napadaja, da već sada i od svoje shrane skrenem pažnju ma celo ovo pitanje, ne toliko radi sebe ličmo koliko radi ljudi koji su me primili u svoje kolo kao saradnika i prijatelja, te kojima dugujem celu dšstmu i punu iskrenost,

U stvari, nikad nisam zaboravio mi za časak na ovo staro pitanje moga mneis рјабепоба duga, i samo sam čekao zdodan firemutak da ga lično uskrsnem i iznesem pred javnost s obrazložemjem, gotov da omda primim na sebe sve konzelkwence, Duboko uveren, da taj dug nije više vlasništvo onih koji me mapadaju, ja ga još uvek stalno posmatram u smislu ozbiljnog i savesmog vlastitog ispaštanja, svestam da je on povezam sa čitavom krizom moje mladosti, sa dobom kada sam polako iz stanja duhovnog detinjstva počeo da prelazim u stanje duhovnog sazrevanja, Želim da sam podignem optužbu protivu sebe, ali da u isti mah iznesem i celu pozadinu, prilike, i atmosferu u kojima je ovaj mladenački greh začet, — sredinu maloga grada, u kojoj igraju ulogu ljudi famozni na peru, stariji od mene za čitavih trideset godin4, koji izigravaju duhovne pastire i morale učitelje, a upriličuju vulgarne kampanje protivu dečaka, i vode ih čak na sud vezujući ih za malogradske sukobe, Ali mi je to nemoguće činiti odavde, adaljen više stotina kilometara i više hiljada minuta od domaće pozornice;

Medjutim, ostavljajući ovaj javni obračun sa samim sobom, i sa pokretačima ove kampanje, za kasnije, kad budem imao materijalne mogućnosti da ga izvršim do kraja, mogu već sada pokušati da raspravim s mekoliko reči drugo jedno pitanje, koje se na ono nadovezuje, a koje se nameće —: otkuda da se sada odjedared diže tužba protivu mene, amonimna, sa stranic4 omof istog lista koji je u ono isto vreme, pre pet godimA, tražio moju saradnju, i bez napomene saopštavao je svojim čitaocima? Pa kada sam ja prekinuo da šaljem priloge, ista redakcija nastavljala je s objavljivanjem mojih sastava, dok je na moje izričite proteste odgovarala izvinjujući se, Otkud sad, iznenada, redakcija »Vijenca« napada — s pomoću anonimnog »jednog pretplatnika« — svoga saradnika 17 опоба уге-

151

вв пате ти а O cen ту твегтнр ривали третира иритира нити ен 4 ПР РВИ Ви ВЗ РИВЕР ИЕНН